Pesme / Mileta Jakšić

ПЕСМЕ 9

ПОВРАТАК

Зима. Сумрак. Снегом предели. засути, Нигде једне пеге на белој равнини,

У тишини зимској седо поље ћути

И гб, црн шумарак у мутној даљини. једво дрво, обасуто цветом белим

Зебе украј друма, цветове му леди Студен ветар, — на гранама невеселим Ке: црни плодови јато врана седи.

Напред, у сумраку кућерци се виде Моје село. Над њим скромно, невисоко Тороњчић се диже, на сусрет ми иде

С пецрнелим сатом као мрачно око.

С тихим добро дошо завичај ме прима У зитној вечери сред снега и леда Минух покрај гробља с белим хумовима, Освртох се — гробље ћути, за мном гледа_