Peštansko-Budimska skoroteča

112

Депутацш принадлежи право по свевмсочаишимЂ Крал±вскимЂ Уре;кден1нма, не само оне фонде, кои се у депутацшналнои касси находе, руководити, ве^Ђ и по ц^лои нашои держави на оне фонде, кои отношенје на школу, школску гоностб , стшендја , издашн школска и пр. пр., кои се при нЈкима Обп1,ествама налазе , позорствовати, и попечеше водити, да се небм они неуредно маншул1рали, упропастили, или на друго што обратили. И зато како годг> што (Љ едне стране свако обгцество право има, свое м^стне школске фундацхе кодђ себе задержати, и по смвхслу фундатора располагати, тако исто сђ друге стране дулшо е свако Обш,ество капхтале свое школе вшшереченнои депутацш обнвити, и свакогЂ л'Љта рачуне нбои поднети. Она ^е пакЂ разсхмотрити есу ли каштали такови на сигурна мћста издани, есу ли штабулјрани , и ншовђ плодђ обрагцавали се на онаи конацЂ , кои е по фундацшналномЂ урежден^к) опред^ленЂ. —- Да, ако бм у оЕМма каковми недостатакЂ прим&тила, одма га поправити, и фонде отђ пропасти сачувати може. Изђ обогђ :ће се свакш увЉрити, да славна Депутацјн еств народио, публ1чно , отђ Нб. Ц. и Кр. Апост. Величества наименовано , и непосредственно отђ ВмсокославногЂ КонсШума тако завмсимо заведеше , да не по свохои волби као што хгћки неупутно ммсле, ве^Ђ по свевбхсочаишему урежденхго д'1,иствуе. (4 )

ПОГЛАВИТА ИСТОРИЧНА МђСТА У СРБШ одг Дра Петра Ховаповића. (конаи,!.) 1ошђ има много гласовитм м^ста како у старои, тако и у новои исторш Србскои,

кол неспадаго подђ данашнго Серб^го. Поглавитхн одђ овм есу слЈдумћа: ЛесковацЂ. Овде е КнезЂ Стоннђ Момирови ^ђ год. 1805 устао проти†Турака, и то безЂ свакогЂ крвопролит1н, не маре^и гпто му е СесидЂ Паша (Србига назмваго ШашидЂ Паша ) Лесковачкш мало пре отца убити дао , кнеза Стонна, кои Б ератлхл бмнше. Бератли кодђ Турака значи особу, коа има диплому на достоинство кнеза. Диплому ову илити бератЂ покланно е СултанЂ ои&јмђ само Србл ^мђ , кое народЂ одђ старине држаше за кнезове. ПосредствомЂ 0В51 киезова иародЂ е добмно обрану кодђ Паша проти†своеволБиостиТурака. Приштина. Варошћ, бмла ешште за времена римски. Ту се е родш ИмператорЂ 1устин1аиЂ великш- овде е великш кнеЗЂ рашкш Тихомилђ поб^дјо Владимира, брата кралн Далматинскога Радослава год. 1164. Близу ГГриштине е гробЂ Султана М у р и т а I., кога уби на хсосовомђ полго воивода Србскји Милони 0 б и л и ћ ђ , год. 1389. Срби подђ предводителБствомЂ врховнога во^е Црнога Ђор^а год. 1808 завладаго ПриштиномЂ} год. пакЂ 1809 изгубе го. Косово : познато по равници , близу н^га лежећои, кон се зове Косово полЉ, На овомђ полго х-од. 1389 15 Јунхн поб^де Турци Србл^ , гди царЂ србскхи ЛазарЂ , храбрми и неустрашимБИ! воииикђ , као предводителБ воиске, мучеиичну смртх> наНа истомђ полго год. 1449 Турци опетЂ поб')5де Србе и Унгаре, кои посл^дни , подђ началствомЂ гласовита С и бин н н ина - К нка, помагаху проти†Турака СрбскомуДеспоту Ђорђу Бранковићу.

4) Како се ово слаже са ономадашшимЋ Г.ГТ. МатициСрбскоЛ учин!;нБ1мг преддоженјемг, да се депутац(Л школска, кол_ од-в едине превБхшнћ крал%вске оаповћсти зависи, кодт> кое свакога, и наиман^га чиновника самт. Кралв поставлн,

и кон ни едну краицару безг превишнЉгт. допуштепн издати несме, Матици Србскои, кон одт. свое вол:ћ ^ависи, коа сама како и кога хо^.е за чиновника узпма, новце како и кому хоће издае, да се, велимг, ова депутацгл Матици подвргне ? [јцт зареге г1с1еа1иг, сое!ит уји^регаи У-