Peštansko-Budimska skoroteča

194

тарт.. Г. 1807 у Бочб дошавиш посгане он'Б 1809 чиновникђ при дворснон б|б.ИОоеки, ипустисе 1808, за да научи правдослоше, нодт> свеучииишта уписати. Иоредт. ученн правдословјн забав.шше се онђ неирестанно са многомт. охотомт. ст> разннмЂ славенскн.мт. езнц |.1 .иа и тимђ Кнвижествама ; нкгово првовеће д ћио бнше у томЂ дГраматша сиавенсксгт. бнБ1ка у КранБскои® (Лгоблнна 1808) коа в, противг свакоакогБ насртанл, н-ћговт. гласт. као Филоиогб утврдила. ДоцнЈб гшсаше онт> за аусгршске .шстове многа сочинеша, многе реценз1в и пр. сврху разна д4ла и разне матер1в скоро св1го славенскш нар^ч1н новогрчкогт. кнБижества, одђ кои су гдирон , получивши признателиостБ у богатои м4ри славенскји Филолога, у Французске и енглезске Новине прешла, и знатнћш му гласт. задобБ1ла, особБ1То V Немачкои, кош 6 по" » наивише ГрилЈмт. на К. внимателномт. учин10. Почемт. 6 онт. за кратко време, но не ст> великимт. усиЈзхомт. г. 1827 учредничество Бечкогт. ,Л г 1тописа за КнБижество" прим!о , уреди онб , да се печага нћк1иу св. Флорјану нађени псалтирт> у полнчкомт,, латинскомт> и нкмачкоме езБшу (БечБ 1834), одт> кога в оиђ самт. содржаше учређавао, и кои се за наидревнп! досадашнви споменик -б полнчкогт. кнБижества сматра. Премда К. д-1>ла у Фплологичномт. и б1бл1ограФическомт> отношенио заслужуго, да се праведно за наиболн признаду, то 6 онт. нишга зато онде манго важноств постићи могао, гди 6 у историчнБ! пред^лт. прехваћао, ил' гди се 6 у онои славенсаои цсторјб траженго на сваши начинт. срећншоишколи одт. Добровскогт., ПалацкогЂ и Шафарика протирно показБ1вао. Наизнатн1б одч» К, кнБижевнБ1 и инб ! трудова можда 6 нћгова ,,С!а^оШа С!окЈами8 а (БечБ 1886.) д$до 5 кое едно одт. наиот-

личнги понвлен!н у кругу славенске Филолог1б и црковие истор!« иравећи, истинна као учено сочинен!« многостручио уважавано, но у свомт> пуном -б значенго никако познаго блше, ради оногт. отдавна , но само иотаино отезаЈоћег г б се рата измеђт. Аустр1б и Русс'19 у призрћнно сћдинена лагинске и грчке цркве у источнои Евротш. Крозт. „С!а§оЈј(а" као и кроз "б друга одт> тогт> доба подђ и безт. свогт. именованн обнвлБна сочинеЈпл стушо 6 К. под'б изв^томђ слободногт. чисто историчногт. из граживана и у црквено политическш пред -ћлт., као предоборб1телб за собдинен1б, осо 6 б1то славенскји народа, чега ради в онт> бв^заигинСК1И изворт. славенске литурпв одрБ1цао * па гоштт. кт» томе славенскомт> црковномт. 63б1ку , когт. ii садт. 10штђ онда одђ 60, 40 милгона Славена источногђ и западногЂ в4роиспов'ћдашн употреблгого, аустр1 'иску Паношго за првоначално обв1талиште одказати , и тако ХристЈнниЗБЈранћ гожнодунавскш Славена латинскои цркви приписати трудго се. Премда 6 вћжественна крБ1тика Филологична д-ћлана К. одобрктла, то се она опетт. немогаше са таковБтмЂизЂ тога довађаемимЂ исторБ1чнимЂ резултатма опр1НтелБИги, коа су, и изванЂ црковно- истбричногЂ круга и са чисто историчне точке смотрена, основано опровржешв нашли. У н г ^говомђ положенЈго као цензорЂ кнвига н16 си могао К. никако право на благодарностб задобБ1ти; тко 6 самв списателБ, требао 6 б 1 наиман^ да цензора за таквогЂ држи , кои право има , противт. ту!)1И мцФ.та оногђ се подхваћати, шго 6 само зван - 1б крБ1тикера. ПочемЂ 6 К. 10 штђ 1814Г1аризЂ посћтго, за даодЂ Француза однете рукописе натрагЂ донесе, посбти он'ћ доцшб, почемЂ 6 Н-ћмачку обБ1шао, ОксФордт, и Лондонђ , а г. 1837 и ИтаЛ1К). А. А.