Peštansko-Budimska skoroteča

301

О дћ н &говогђ отца к% Вогословш наговорент,, отиде он% 1815 У бну, гди е до 1817 V СвеЈчилиштЈ поредт. Богослов1е, Филологичне, исторв1чне, ФилосоФическе и наравословне науке јчјо , и разногЂ знана благо за будуКносгв си оттпо. Но и тј л1обмше онђ ненрестано славенску Мјзј , преводећи игв међЈ ирочегЂ л Облаке^ одђ Ар1стоФана, и ШиллеровЈ д ,Мар1а ШгЈарт-в" ј ческо. После иовратка ј отечество бЈде онч. наипре долјовнн Јчителв кодт, неког-в маџарског-в младогг Благородника. Н4гово слободновреме посвети онђ понаивише кт. Јче1Ш) славенск1И езв^ка, мимогредЂ и кђ Јчешо истор1б ^ наравословјн и кђ познанно земала. При свемЂ том-в занимаше се онт> све еднако са ческимг кнћижествомЂ, и не без'в н^говогђ сод-ћиств^ш дође ј Ческои болапросод1Н ј обвачаи, основана у онммт. одђ нћга и н'Јкговогт. прјателн Палацког-в сошзно изданимЂ ^Начатцнмаческогт, Ст1Хотворства. с (Пожунв 1818). Године 1819 прими онђ ј есенЂ ПроФессЈРЈ Човечности ј НовомсадЈ, сб кошм*б заедно и управл нн4 Г Јмназ^е скопчано бевше. МеђЈ ТБ1МЂ ПОЛОЖИ ОНЂ ОВО 10ШТЂ 1825. Као ПрОФессорЂ остане онђ до год. 1833, Јзме Ј тои години СВОИ ОДП ЈСТ'Б ОДЂ школскогђ звашн, и отнде ј ПрагЂ ј пр1ватНђШ животг. Претеће паден1е овогђ одђ н"Ј»говб1 ближаишшпредпоставл-бника весма оскјдно држаногЂ, и наиразорителН 1 имђ втечешама преданогЂ заведешн, весма нездраво поднеб1е мочварне вароши, кое е н^говомђ и животј н4гове своибвЈне опасно бв^вало и умна и наравствена пустостБ животоотношешд ј нбои по 6 јдило га е, нЈгово доеадашн± стан^ своеволБно променути, и при свемЂ вишекратномЂ позбхвј у изванЂ отечествене земл4, ново отечество у онои землби тражити, коши е н Ј јговђ духЂ у тихои кнБижевнои д-ћателности отдавно наклонћнЂ бв1вао, НБгово званично д-]шетвован^ и н^гове заслЈге као учителБ

знаћедЈ некада Срблви добро Јважавати. Важн1е и за обшче знатше сј оне заслЈге, кое е онђ чрезв н±гова оенована и обширна изтраживзнн еврхЈ истор!е, езв1ка и кнБижества Славена, о вћжествавама и кодђ целогЂ народн^гЂ стабла задобв1о. Н&гова кнвига ;; Истор1а славенскогђ езБ1ка и кнБижества" ( Б јдимб 1826) бнла е при свбшђ имашћимЂ недостатцвша ј отечествЈ и изванЂ нћга са единогласнимЂ одобрешемЂ примлћна, а нћгова изсл'ћдован1а ;; ОпореклЈ Славена* (Б јдимђ 1828) као кртка и разширенје подобногЂ д^ла одђ СЈровицкога, естБ едно списаше весма богатогЂ содржан1н, кое е ј наитавншои страни еуропеиске истор1в нову светлостБ дало. Доцшв побуђенЂ чрезБ н:ћгово положен1е посредЂ Серба, иу близвши Бугара.Хорвата и проч1и Шгославена управлаше онђ, Н '1ј Г 0 ВЈ позорностБ особБ1то на мгославенсканар'ћч!а, трЈдећи се, едномЂ страНОМЂ О НБИНОИ древности, и НБИНИМЂ взаилнимт. отношешнма точшн извЗ»ст1а сообшчити, ДрЈГОМЂ страномЂ паКЂ НБИненаидревшеезБшословне споменике скупити, и исторно НБ1ОВ0ГЂ кнБИжества подпушш представити. Тако постану н г ћгови дСрбскш пабБ1рцв1^ (@ег1)|[4)е беСеЈошег) или ти д11сторб1чно кр1т1ческо осветлешв србекогЂ езБЈка" (Пешта 1833) еданЂ кђ познанјш славенсЈни езБ1ка важанЂ прилогђ. Но главно д%ло КНБИЖеВНОГЂ д4иствована и едно одђ наиважнш д4ла евеобштегЂ славенскогЂ кнкижества есу нкгове год, 1838, уческоМЂ езБшу списане, скоро за тнмђ и ј рјсско преведене ^Славенске старожитности" кое се исто тако крозЂ редкЈ, и цео пред"ћлЂ славенске иетор^е ј ширемЂ сммслј обузБЈ.ма шћЈ ЈченостБ, као и сбогЂ прилЈзжанЈа и оштро јмногђ изтраживавн огликуш, и кое сј мј кодђ св1ш славенскш народа единогласно признаше задобнле, да е онђ првБш и превосходн-ћишЈи знателБ НБИногђ езБша и в$гове древности. Оне су