Peštansko-Budimska skoroteča

449

Да сравничо дакле за иеволго изопачене мое схчхове са правп.ннш?. 1. Ои Ше[лде; ов<> е по горн^мт. разм'ћрио правилн^е од н: Ои Богин-ћ. 2. Да кадт. пјјрд б Србствомг СрбинЂ Србу пое; н1е л' пдше и благогласше одт.: Да кадг предЂ Србсгномт. С| бу пое? 3. Т>» Совершенства барт. ћд тражит' Л1ету; а не протвЈВ -в мое н мћре: С овј шепст брижинч. Ку тражит' мету. Ово 6 у осталомт. кодђ мене увопара1оК *1н снхт.. чнмт. се у место чистм Лмба узвгмаш Хореи и Дактии. ^ ~ ^ ~ ч_/ 4. Да кебв! крозт. нви бмло Е ј>»сг. плодт, а не несмислено и метричесши ширгшно: к-/ . <-> - ^ ч -' — Да одт. нви да.\10 нроклетв! плодт.! 5. Манј»ф.1ктурма, а не обратнБ! Лмбт.: Рукод-кпама. 6. У д у ху е шн ! ово е силнш узклицт. одх: ДухомЂ с у едни! 8(1 1. У првомт. с11 \у могђ Одп ћва пј)и:швам се М узе v помо К б , као што е то н. п. * V КамоенсЋ у своши ЛузЈади или и Мушицкш у своимг Одама чинш, и кое су се нвале и П^ерјде или Камени. ( @апд .Катблсп, Јбефттексп бђог е'с. Псг). То е знао безмерткБ1и Мушицкш мало бол"ћ него Г. ПавлониКт. и н *ћговБ неукш б |>анителБ Г. Неткогшсацт. Сегединскш; зато е онт> у Оди XXI и XXIII (Спхотв. ч. I) и писао: П|ер1ДО, и ШеЈЈде а не Богинћ. Ово е врло обште речено, и безт, свакогг разумшиг отношен ^н на мсе ст!хове, потребуе дакле биижегг инвснен1н . да се ина есу л' оне Богин-К ст. Олумпа, изт»мора, Богин-ћ пКшн, чега ли? аЈ 2. Гечв „Србинч." допунлва стону м(»га ст1ха и ону Фигуру, за кого е мои вице реЦензентЂ по несреКи глувт.. Прим^ре за такове Фигуре нек в ми е слободно навести: Ср6 инђ Србству србскш србствиоКи, или Сла-

венсвш имђ Славуи Слав^ пое. ,У прочемЂ е нуждно безЂ дугогЂ погађаиа ннати, да башЂ СрбинЂ пое, и едино онђ , а не н п. ЕнглезЂ или ХотентотЂ. аЈ 3- ПравилностБ овога стјха упада свакомт. у очи, само не момђ Г. Вице рецензенту. Нћга пакЂ научити хтети, значи.ш бм Арапина белити или Дуна†орати, зато неКу бадава речи трошити, него пј елазнмЂ одма. »(1 4. Оваи се ст 1 хђ односи на „Огечество" и разумигеланЂ е за свакога, комђ су годђ бвшша во.шовакн у Серб|и и одт^дт, ироизлазеКе опасностн за нго познате. Но д О дђ нби " (з.1Б1 лгод1и) проклетБ! п.10дђ даваги, то дб1вбо преестественно преображенје „.иод1и" у Н '1ј КП 1 „мроклетБ! плод ч." нити с. мб кадгодЂ чуо , н.ити читао. Оваи вртлогЂ н е с м бк : л е н о с т и небв1 ни са \1ђ ОмирЂ , да садЂ воскресне, разумео, а камо ии п, кои шго 'но ЕвангелистЂ 1оаннЂ (глава I. ст|ХЂ двадесетЂ »едмвш вели, л ни самв достоинђ отркшитн онуте на обувв! Нкговои/ При овои пј>и.<иби реКи Ку нешго и за Г. О. Нав.к виКа и нкгова навјлнн у ч. 22- С. Н. Новина 1843, нека изђ овога иовторителногЂ изж н и1н 310гђ >види, у колико н Омира обожавамЂ, као што е празанЂ страхЂ, аки би се преком г ћ()но хваленћ кодђ насЂ на штегу заслуга наин.1 кнБпжевнБ! великосгворителн, уобмчаиги хтело, будуКш самБ н то чрезв мои „Одп'ћвЂ а и н* Ј ј Г овђ „мото 8 и самЂ укорео, сл4д< ват"Лно е излишна бвма она Г. II; вловиКа тјрада. Г. Сегединацт. напроти†некЂ буде ур-КренЂ, да се свакомЂ Списателго одђ оногђ , кои стваЈ »ђ болћ разуме, гди шта поправити може, и дабБ! лудоств бБЈла , томесе противити, но изђ тога несл4дуе ни на&ман'ћ, оно што е добро и на свомв месту, да се по нроизволен110 когђ мудраго Учредника квари. У прочемЂ Ке мене мои добрБ1И Генш и безЂ Г. Сегединца на прави путЂ извести, а онђ некЂ за свои Лавуршт-в самЂ се6 б1 какву Ар ^адну трг.жи. 5. „РечБ а „РукодЉ.не" Н1е наисходнји преводЂ речи д МануФактура ;" то значи кодђ мене фапђагђеК. Сходше вслимђ н сђ ХорватБ1ма л р\ котворство" будућји се поннт|'л о в*