Peštansko-Budimska skoroteča

112

своеволБне ученика сппн ппгрЈпнке разликовати одт> онм, кое су нехотице Јчин-кне; онда ће онт. Јрођену дћтинвску лакомв1сленостб одт. очевидногт. немаренн дћтин -ћгв одд-ћлити; пакт. и онда, кад-в каштиговати ^змора, веће и л 'Јзпше ће му плодове донети н"ћгово неблаговолен"ћ, каранћ и ^краћиванћ МЈдро лгобави Јчителвске, нежели ц-ћла гомила т^леснм каштига едногг школскогт. Деспота. (продужитн ће се.)

ЦВЂТОПРОД АВ АТЕ Л БК А. [сб Н &мачкогЂ] НаполеонЂ бавећи се у ади блби, имао е обмчаи свакш дант. носле иолдне, 110 оближнБИмт. краевима ироодатисе , и при оваковои прилицв! више ш е иута, веселн ради посћћавао. Кад — кадт. су саме не. проходиме распутице кт. себи га иривлачиле; негледагоћи на жнвотј иу пр^тећу опасностт.; ерт. ништа му се ше тежко видило, кое не 6 б 1 н^ћговт. иеликш духт . покорити знао. При овакозомч. прооданш уеднои долбиизмеђу необитавани гора наиђе онт. на еднј жалостнЈ колеб* , обкружену сђ башчицомт» Пеларгон1ама насађеномт., кош е една л4па д-ћвоика поливала, на кое се лицј прим'ћрна доброта, и невиностБ блисташе. Наполеонт. немогаше се уздржати, да некорачи у башту. д К.ако се зовешт.? в запв^та цв^ћће поливашћу дћвоику. Емша! „X презиме?" д ВрОНСТОНБ в „Тн као н1 то се види, велина си лшбителБка цвћћа? а „Ахт. Господине! оно е обдржаван-ћ мога живл^на" ; ,Оно е обдрживанћ?" ; ,На служби Господине! Свако штро однесемт. а по еднук таричицу пеларгонје у варошв, и добјемт. заго пон кшто новаца , ст. коима одт. дана на дант. живимт..,, „А шта ти раде родигелви?"

„Н нем мт. роднтелп." дНи отца ни матере?" дНемамв! 11 самћ са свимт. непозната у овои ади- Три године, како е отацт. мои кои е кодт. нћког 'б одћ.гћна Енглезкоп. чнновникт. бмо, с1> матеролгв изт. Лондона одпутовао , да мене.као што су често говорили, нашемт. роду, кси е у Мндш жшно, о д . нееу, у конма су велику над^жду за буду. ћу среКу свош полагали. 1М1.1 смо сиромаоц бмли, и едва с». великим к трудомт. родителби мои набаве трошка за оваи великји путт.; а.1 -б на несрећу нашу судба недоцустн намЂ намћру достигкути. — Отацг ми падне у битки , н кадк лађа кт. овои ади приспе, и моа мати тако се ш;о разболе, да одавдк далћ не смкдосмосе на нуп, кренути. ВолестБ аадуго тралше н ни од. кудт. никакве помоћи. — вдномт. кадт. смо 0 нашемт. жалостномт. сташо ммслнли, на те м1.1сли дођемт. да ст. цвћћемћ тјјгуем , Б ..Н'кк1И трговацт. изт. вароши, кои. кио и вм, ова.мо дође, и за мое мало заниманћ распмта , допуети намт. у овои кол^бици обвггавати. Овдћ се мол мати мало предигт не, и наскоро сасвимт. е себе болћ осћКала, и одт. две већв године, како отк ове башчице свакидашнвш залогаи добмнсмо.А.ш сирота мати падне опетт. у исту болестк, и прође већк година дана, како 10 СвеввниИБ1И опрости горкш мука; и кт. себи прими. Кадт. самв кодт. н-ћ умируће ставла, и већт. јои устне бл"ћдити почеше оиомене ме, да сву надежду у Бога полажемт. и да не клонемв; и као што ме видите Господине! Н самв добро упамтила покоинице рћчи, иа ни самв ни клонула." Свршивш !и ово добро дћвоиче свок) бесћду , не м гаше се од плача задржати. ГоворЂ н-ћнт. врло е тронуо великогв овогт. мужа, уммслима удублћнт. сгаао е он1>» и едан-Б тихји ^здмсаи иродре му изт, стеснћнм прсјго. Сирото д ћте, поммсли онт. дал"ћ у себи, каква е разлика између мое ? и н-ћне судбине. Она матере а н дћтета немамт.. На ово 1 покр!е лице рукама.