Pisci i knjige IV

СРБИЈА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ и

Ђура Јакшић, Јаков Игњатовић, Лаза Костићу главни српски писци седамдесетих и осамдесетих година јесу из Србије, као Милован у Глишић, Лаза К. Лазаревић, Јанко Веселиновић, Војислав Ј. Илић. Орбија, поред тога, привлачи писце рођене ван Србије, као Јакшића, Змаја, Стевана В. Каћанскег, Лазу Костића, Стевана Сремца из Војводине, Сима Матавуља из Далмације, Јована Дучића из Херцеговине.

Поред свих недаћа, и унутарњих и спољних које је Србија имала у последњим десетинама ХЛХ века, она је и културно и књижевно стално напредовала. Српска Краљевска. Академија, Университет, Орпска Књижевна 3адруга, велики број школа, просветних установа листова пи часописа, усредсређених у Београду, несумњиво су направили од престонице Србије духовну метрополу. целог српског народа. У Београду се последњих година толико накупило интелектуалне снаге, да не само релативно но и апсолутно говорећи, он је постао врло живо духовно средиште, знатно живље но што су многе вароши његове величине и на самоме Западу. У чисто књижевној производњи у Орбији се последњих година осетио известан застој, али не и назадак; али у научном погледу последњих петнаест година видео се незапамћен напредак. Велика п интелигентна пажња посвећена је националним