Pisci i knjige IV

10 Писци И КЊИГЕ

изишло само у Београду (190 у Загребу, 168 у Новом Саду). Новосадски часопис Даница казивао је једну очевидну истину када је 1865 писао : „Србија која јошт није сасвим независна кнежевина, у којој су сталежи тек почели про кљувивати, а слобода јој штампе у колевци повијена и врвцама испреплетана, укочила се као год египатска мумија, пак се опет у такој државици много стручније науке, вештине и списанија него код нас појављују и брже напредују, а то само зато, јер су тамо Орби колико толико на својим сопственим ногама. Ми ћемо овде, који смо негда за Србију наученост као год они за нас жиром угојене свиње набављали, за кратко време куд и камо иза њих у сваком погледу изостати...“

Тај тренутак који је Даница предвиђала није се дао дуго очекивати. Седамдесетих година духовно водство у српском народу коначно прелази из Војводине у Србију. Либерални и романтични национализам био је у исти мах и војвођански и србијански покрет; нови, демократски и реалистички покрет Светозара Марковића био је чисто србијански покрет, који се тек доцније проширио и на Војводину. Највећи број српских омладинских писада, и то најбољих, шездесетих година били су из Угареке, тако Змај Јован Јовановић,