Pisci i knjige IV

26 ПИСЦИ И КЊИГЕ

као што је доцније превео још два немачка комада, Злог оца ч неваљалог сина п Благодарног сина.

Тај комад Зао ошац и неваљао син, дело једног опескурног немачког писца неког Франца. Ксавера Старка, јесте један сув педагошки трактат без књижевне вредности. Али он је значајан у историји нашега позоришта као први светован комад који -се на српском језику играо. О представи тог комада имамо сачуван траг у једном извештају са испита, штампаном 1793 године у једином ондашњем српском листу Славенно-Сербскимљ Ведомостимал Дописник листа јавља како је у Вршцу добро испао испит у српској основној школи, и помиње како је вредни месни учитељ Михаило Крекић, у току школске 1792—1792 година, са својим ученицима приказао три комедије: „једну о Ироду, другу о Богатом Человјеку, и трећу о Злом оцу“. Прве две су свакако побожне драме, где је нешто више развијено вертепско приказивање ; трећа је извесно Отарков комад, који је Емануил Јанковић превео. О самим представама СлавенноСербскла Вљдомосши бележе ово: „У свима трима приликами очевидно доказало сја, к колико образним вешчма. Сербски наш Род от

1 1798 годние, бр. 79; стр. 278.