Pisci i knjige IV
92 ПИСЦИ И КЊИГЕ
Тада у сутон изван тишме света, Душа се моја отвара пи снива,
И снови с дижу као мирис цвета
(С вечери што се мирним пољем слива.
Така је она одиста филозофска Песма у сутон, где је у почетку један врло фин опис вечерњег часа:
Мир, дубок мир је. Благи сан се своди. Ни шум ни пакрет. — И сам из далека Путник што пољем закаснео ходи, Нечујно лебди као утвар нека...
Полако миче низа поље вално, Измеђ' жбунова и цветова сами, Као дух блудње, једнолико, стално .. И сен му бледи, нестаје у тами...
Као што има цветова који се развијају и миришу само за заласком сунца, у чежњивој летњој ноћи, тако се и душа овога младога човека дизала из чамотиње свакодневице, стресала прах земаљски и ширила племенити мирис свој у мистичном додиру са идеалом.
0 душо моја сањалице сетна, Куда би, куда иза магла они, Низ равна поља, успавана, цветна, Каква те чежња у незнано гони:
9
За чиме чезнеш у сновима тајним, Немирна вечно као бескрај сами, Далеко тамо просторима сјајним
Где светлост неба недостижно мами;