Pisci i knjige VII

ИСТОЧНО ИЛИ ЈУЖНО НАРЕЧЈЕ 29

точним наречјем, и то наречје је тада

искључиво владало у српској књижев-. ности. Кад је Вук Караџић почео писати.

јужним наречјем, оно је њима изгледало простачко и били су му противни. Али своме противљењу јужном наречју они нису

давали ниједан озбиљан разлог. Они су имали

за себе изиз, традицију, навику да сами пишу

источним наречјем, и то им је било довољно. . Први од српских писаца који је са разлозима. и озбиљно устао у одбрану источнога наречја.

противу јужнога, био је Др. Јован Стејић. У По свесци Гласника Лрушшва Србске Слове-

сности,1849, он је написао документовани јак.

чланак Езмкословне примљшбе на предговор Г. Вука Стеф. Караџића кб преводу Новог

Зављта, и то је можда и најбоља критика Ка--

раџићева рада која се јавила у српској књижевности. Стејић тврди да је „сремско-србијско наречје“ „лепше, благогласније од тога ерцеговачког, и да ће оно, а не ово за језик наше књижевности остати...“ Стејић за то

своје тако одсудно тврђење даје ове разлоге:.

1) „Сремско, или боље рећи вишине народа србског, наречије говори већа част нашега народа, а имено она која живи у срб-

ском Књажевству, осим подрински крајева из-.

над Лознице и поред ови лежећег не прост-

раног предела све к босанско-ерцеговачкој.

граници; после у Срему, који је средоточни

крај србски земаља; затим у Банату иу Бач-. кој, а најпосле даље у Мађарској, у Славонији, .

а иу Хрватској, и овдеи онде готово свуда