Pisci i knjige VII

ЈА

38 писци И КЊИГЕ

ром писао потпуно доследно и без икакве погрешке“. Сам Караџић пише 1817: Лијевач, а доцније Левач. У Босни и Херцеговини врло често се говори и пише; свјештеник. Писци из јужних крајева често исто тако погрешно кажу заклијетва и болијест. Лист који је недавно изилазио у Мостару звао се Пријеглед „Мале Библиотеке“, часопис који сада у Сарајеву излази зове се Преглед. Када су такве тешкоће за људе из јужних крајева, лако је појмити како је тешко њиме говорити и писати људима из источних и западних крајева. Класичан је случај са вјечером Љубомира П. Ненадовића. У Летопису Матице Српске (књ. 198) један писац написао је до њекле, а неки Карловчани пишу: њешто, њеко... и тако даље. Ништа комичније но „јужно наречје“ којим су писана званична документа и објаве у Босни и Херцеговини! Ван сваке сумње је да је јужно наречје врло сложено и тешко, и да се у њему тешко разазнају и они којима је матерње. један човек из источних и западних крајева код сваке речи треба да поставља проблем: треба ли да своје е или и изговара ије, или је, или е, или и. За човека из јужних или западних крајева врло је лако: просто место свога ије, је и и треба да изговара е. Ван сваке сумње, источно наречје је најпростије, најуједначеније и најлакше за примање љу-

' Стојан Новаковић: Српска Краљевска Академија неговање језика српског, Глас, Х, стр. 66.