Pisci i knjige VII

48 ПИСЦИ И КЊИГЕ

писке, која боље но ишта осветљава живот и рад Вука Караџића, целу прву половину ХГХ века у нашем књижевном и културном животу, и која је од велике користи и историчарима словенске филологије у опште.

Но не може се рећи да је свака свеска од подједнаке вредности, и да је све што се налази у појединим свескама суво злато. При издавању је узет хронолошки критеријум, и Караџићева преписка донешена је према томе када је започета са појединим личностима, у Колико се то зна по сачуваним писмима. Тако су раније свеске, које се поглавито тичу Караџићева рада од 1814 до 1830, од прилике, много значајнија но потоње свеске, где је преписка са мање важним личностима, и из доба када је Караџић посвршавао главне своје

послове. У | свесци била је преписка са Си-

мом Милутиновићем, Савом Текелијом, Стефаном Живковићем „Телемаком“, Платоном Атанацковићем, Димитријем Фрушићем, а што јој нарочити значај даје то је обилна и добро сачувана преписка са Јернејом Копитаром, који је био од пресуднога утицаја по духовно развиће Караџићева и цео правац његова рада. П свеска, врло богата садржајем, од важнијих ствари има преписку са Јаковом Гримом, Ди– митријем Давидовићем, Лукијаном Мушицким, Јаковом Ненадовићем, Павлом Соларићем, Ђорђем Магарашевићем, Милошем Обреновићем, Глигоријем Гершићем. Ш свеска је мршавија: од важнијих ствари ту је преписка са руским консулом у Дубровнику Јеремијом