Pisci i knjige VII

ВУКОВА ПРЕПИСКА 49

Гагићем, земунским трговцем Василијом Васиљевићем, Јованом Гавриловићем, потоњим намесником у Србији, Руским Библијским Друштвом, А. С. Шишковом, Руском Академијом Наука, П. А. Кепеном. У ЈУ свесци занимљивија је преписка са јованом Хаџићем, са Василијом Поповићем, кнезом нахије чачанске и шураком Кнеза Милоша, Јосифом Миловуком, трговцем у Пешти, једним од првих књижара и издавача српских, игуманом Самуилом Севастијаном Илићем из Карловца, издавачем Доситеја Обрадовића, Димитријем Владисављевићем, српским учитељем из Трста, Димитријем П. Тиролом, списатељем из Темишвара, а нарочито са Већеславом Ханком

и Павлом ј. Шафариком. У тој свесци налази |

се и једно Гетеово писмо Караџићу, писано у Вајмару 20 децембра 1823. У М свесци пажњу заслужују писма Ј. Фатера, професора у Хале, Терезе фон Јакоб (Талфт), једне од најранијих преводитељки српских народних песама, Димитрија Милаковића, прво трговца у Дубровнику, потом секретара Његошева, Игњата А. Брлића, славонског родољуба и граматикописца из Брода, Адама Драгосављевића, учитеља и списатеља, једног од најранијих и најубеђенијих „Вуковаца“, Јована Ст. Поповића, Вилхелма Герхарда, немачког, и Џона Бауринга, енглеског преводиоца српских народних песама, Јеврема Обреновића, брата Кнеза Милоша.

Али поред тих писама има много мање значајних, каткада сасвим безначајних, које

Писци и Књиге 4