Pisci i knjige VII

52 ПИСЦИ И КЊИГЕ

писке добијамо неколико нових података. Новић је ступио у преписку са Караџићем 1835, и од првог писма почео му говорити: „ја сам ваш ђак“, и одиста то је први наш романтичарски писац „Вукове школе“, Он, у буквалном смислу речи, учи Караџићеве списе о језику и проучава народне песме. „Ви сте Ми огледало, пише он Караџићу, па сам се по вама владао“, „ви сте ми очи отворили и пут показали“. Он преводи на немачки српске народне песме из Караџићевих збирки, и узалудно тражи немачког издавача. У народном стиху он опева „српску историју, почевши од Потопа до данашњега вријемена“, чак и Наполеонове ратове, његова. „честитија. времена, осим конзулата и царовања“. Поетичну легенду на коју је Караџић свратио пажњу српских писаца још 1829, у Даници, и коју је Јован Идић испевао у свом спеву Пастири (1868), Јоксим Новић певао је још око 1837. Обично се сматра даје Лазарица (1847) релативно најбоље књижевно дело Новићево; сам он сматрао је да му је Душанија (1863) „од свијех понајбоља“.

О једној од најзанимљивијих женских појава код нас у првој половини ХТХ века, Марији Поповић, „Марији Будимкињи“, „Пунктаторци“, доцније жени Симе Милутиновића Сарајлије, ми смо до сада мало знали. Из целога једнога низа њених писама Караџићу ми је сада боље познајемо. Она је млада, доста лепа, и сиромашна. Једно време била је у Будиму модискиња („маршандемоде“, —