Pisci i knjige VII

54 ПИСЦИ И КЊИГЕ

Како је у собу корачио, познала сам га да је Милутинович, по оном описивању. Али да ће ме исти Милутинович просити, то ни у сну нисам снила, а камо ли да сам тако што помислити могла! Доста да је тако, и да је мојој мами по вољи, да сам му реч дала чекати на његов повратак и да на њему никакве мане (до неки, мени смешни: обичаја) што се његове персоне и карактера тиче не налазим, јесте истина, а да би се за њега с вољом удала, то је највећа истина!!! Смејте ми се и чудите ми се, али све је тако као што вам кажем, и није другојачије.“ Алиу својој љубави она остаје практична, и распитује се да ли Милутиновић може да издржава породицу: „Може ли Милутинович овог терета својски се примити, и није ли она плаћа коју сада има, само Спадеп-ећаЊ ако то буде, то је врло рђаво. Мени се досадило од туђе ћуди зависити — а туђ посао као удата нећу у руке да узмем, само, Боже сачувај, случаја који се предвидети не да, ал' другојачије заиста не. Ово је требало да сам му све казала, али ни речи нисам умела проговорити!“., О томе браку подељено је било мишљење у кругу Караџићевих пријатеља. Ђорђе Ћирјаковић, књижар из Новог Сада, пише 1838 године: „Сима Милутиновић био је у Сербији, и сада (се) опет у Будим његовој Пунктаторки враћа (једно лудо, друго јошт луђе)“. Јустин Михаиловић из Вуковара пише 1839: „Мацу сам Симину видио, и дуго се с њом забављао. Красно и лепо женско!