Pisci i knjige VII

НАЦИОНАЛИЗОВАЊЕ МУСЛИМАНА 63

су га дијелили вијекови и историја...“ Муслимани у Босни и Херцеговини, разлаже ЊЕ Куртовић, 1878 стварно, а 1908 и формално су отргнути од Турске; Балкански Рат 1912 пресекао је сваку њихову везу са Турском. Они се сада, хтели не хтели, неразлучно налазе везани за судбу целога српско-хрватског народа. Они очајавају у заблуди да су Ислам и Турска једна ствар и које не иду једна без друге. Ислам је вера, разлаже писац, а Турска је једна национална држава, исто толико блиска босанско-херцеговачким муслиманима колико и Персија. По чему су им Турци ближи но Персијанци, индијски или кинески муслиманиг „Ми Срби муслимани немамо се од Турске ничему надати; ми с Турцима немамо ништа заједничког осим вјере, | и уз њих нас не може ништа везати. Баш противно!“ Турци нису дошли у Европу да шире Ислам, но као монголски освајачи да подјармљују друге народности. По сам Ислам Турци су били кобни; они су уништили некада тако велику арапску културу. Они су угњетавали и саме босанско-херцеговачке муслимане, презирали њихов језик, секли их, уништавали. Босански и херцеговачки муслимани су се бунили, и Г. Куртовић, у предговору књиге, подсећа на Хусејин-Капетана, „који је цио исламски свијет Босне заталасао и повео у борбу као муслиман против једне исламске царевине...

Са фанатизмом, са неком безумном надом у Турску, одвајајући се, муслимани се излажу