Pisci i knjige VII

64 у ПИСЦИ И КЊИГЕ

сигурној пропасти. Засебни муслимански интереси не постоје. Муслимане воде бегови, феудални великопоседници, који у своју класинску корист експлоатишу верска осећања масе. Интереси ага и бегова, и интереси кметова муслимана, нису исти; политичко-национални интереси стоје над верским. Са антегонизмом између Срба и Хрвата више се не даје спекулисати. Срби и Хрвати су свакога дана ближи једни другоме, и на прво место истичу свој исти национални интерес. Треба рачунати са стварношћу, и једини је пут „национално зближење и заједнички рад са „осталим својим суплеменицима других вера“. ___Књига Г.Шукрије Куртовића заслужује многобројне и врло пажљиве читаоце. Она је убедљива, као и све књиге са убеђењем писане. Не само да се до сада из кругова наших муслимана није чуо разумнији глас; него се никада до сада о нашем муслиманском питању није писало са толико разумевања, трезвености и политичкога смисла. Г. Куртовић потпуно доказује оно што је још 1783 писао наш мудри Доситеј Обрадовић, који је у националну заједницу први стао уводити „Турке Бошњаке и Ерцеговце, будући. да закон и вера може се променити, а род и језик никада“. „Бошњак и Ерцеговац Турчин — писао је Обрадовић у своме првом саставу, који је био манифест целог његовог рада он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци: Бош-