Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 51

француске школе писао“, и да се „испод утиска француског духа отргнути не могаше... отуда и она лакоћа у приповедању и описивању, а отуд оне елеганције у стилу, каквом пре њега ваљда осим Доситија ни један српски књижевник није писао“.

Обична је судба таквих општих тврђења да се примају на веру, да их нико не контролише, да постају као неки члан символа вере у који нико не сумња. Пре свега, ако може бити речи о каквом француском утицају, то је само на ствари које су писане после 1848, а то су Рукавица Три зелене шибљике, Буњевка и Два Идола. И пре и после 1848 његово основно схватање књижевности у главноме остаје исто, тон и правац је исти; у последњим делима има више националнога духа и непосредности, али разлика није особито велика. Он је на страни био свега две до три године, за то време је много путовао, и по Швајцарској, Енглеској, Немачкој, Италији, тако да му за Париз по свој прилици није више остало но година дана. А шта може за годину дана научити један човек који долази из Баје, после свршених мађарских и немачких школаг Од тога францускога духа наћи ће се у ранијим делима рђаво речено „шармант“, погрешно написано Н допс („рћ! допс“); доцније ће доћи и Огапа Моџз5еих, Рукавица ће почети са Зоуег реге де се; атоиг.., без погрешке до душе, али то је све. Нема ни једне позајмице, ни једне, ма и најдаље алузије, и једне ма и најблеђе реминисценције, ни једног реченичког обрта, ни једне особине стила, по којој би се дао и најмање осетити тај толико пута помињани француски утицај.

4%