Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 55

1844, Василије Живковић преводи Гетеова Баука и Шилерова Гњурача; у Јована Хаџића има превода из Гетеа, Шилера, Хердера, Клопштока и Крумахера. Чак и наши песници који су се држали националног правца, као Љуба Ненадовић, и, што је невероватно, чак и Јован Илић, почели су писати под врло јаким утицајем немачке лирике. Бранко је, како мисли Вуловић, у својој лирској поезији био често надахнут Хајнеом, као што је у епској поезији ишао за Бајроном, кога је могао знати само по немачким преводима. И ништа није природније да је Богобој, који је и иначе по своме духу био немачка природа, претрпео онај исти утицај коме су сви негови сувременици били изложени, чак и они најјачи и најоригиналнији.

Од те романтичности и сентименталности коју је посисао у првим читањима своје младости он се никад није могао ослободити. Са незнатним изузетком, предмет његових новела готово редовно је један и исти, и када би човек хтео могао би све да их сведе на један или два калупа. Ту је увек љубавник, љубезник како се зове у првим новелама, идеално леп, нежан, убав, гиздав, добар Србин, који сав трепери од силних осећања, један од оних којима се око засузи када гледа у бледи месец. Једнога дана, махом на балу, он се од једном, на први поглед, страсно и смртно, заљуби у убаву деву, дичну Српкињу. Препреке се јављају, или родитељско тврдо срцем бакалски дух, или несрећан неспоразум између двоје љубавника, или ма какав луди случај. Двоје млади, гоњени зломо судбом, раставиће се; он ће венути, бледети, гасити се, бежати од места где му је срце згажено, и нај-