Pisci i knjige VIII

се

56 ПИСЦИ И КЊИГЕ

нутку, најкритичнијем, доспева да спасе своју Марију од срамних покушаја Игњатових. У Машери и кћери, у тренутку када Отилија диже руку да прободе рођену кћер, њен челични нож привлачи муњу, и она пада громом погођена. У Ајлуцима, Миљко ће платити смрћу Вуку за сва безделства која је починио и која у тај мах сарема. У Два Идола, Петар и Јован осветиће се Јаношу за сва зла која је њима и њиховим починио. Свуда, свуда се писац истиче као заточник, бранич, осветник врлине, правде и љубави, а противу порока, неправде и оних који растављају оно што је Бог у својој превеликој милости саставио. Све је то старинско и наивно, али те илузије морале су чинити живот далеко сношљивијим но што је у наше дане, када се нико од нас не вара у цени речи и ствари људских.

Вредност Богобојеву треба тражити на другој страни. Он је био један од првих наших писаца који су се обратили сувременом животу. У првим његовим приповеткама има мотива из прошлости, али једна од нових његових новела Ефрссина,; из 1844, јесте „образац свакидашњег живота“, како је сам назива. Највећи део његових новела дешава се у првој половини Х/Х века — две од њих тачно у покрету од 1848 — у српским варошима у Јужној Угарској. Свакако, личности су идеализоване, стварност занемаривана и потискивана пред схватањима пишчеве маште, али ипак, поред свега, то је сувремено доба, то су ипак сувременици, осећа се дах живота. Извесне странице у Буњевци, просидба Љубе, Водица, у Два Идола, јади сељачки, теревенка мађарске господе код Ивана, имају осетан реалистички акценат.