Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ | 127

да није платио, па послао по кочијашу новце, да свој дуг измири. Напоменем томе кочијашу да се доцније врати да и мене одвезе у варош. Било је паметније доћи на колима уз брдо, а пред вече полагано вратити се пешке.

Ручак је био добар, јер је апетит био добар. Глад је најбољи кувар. За то време дошло је из Визбадена прилично гостију на колима и пешке, Особито Енглеза беше доста, Они се радо пењу на висине. Али, откако је сва Америка описана, и откако су изашле тачне књиге за путнике по свима земљама, не описују више своја путовања, Што би Год имали, као знаменито и ново да забележе, то нађу у својој књизи, која им описује и показује све путове и све вароши. Ништа не остане што се ту не спомене.

После ручка забављам се читањем имена путпика и различитих њихових мудрих и глупих записа, што су по овим клупама и столовима записали. Има их на различитим језицима. Овде ћу их Беколико превести и записати: „Свет је овај рај, Ћуд га наша претвара у пакао. — Слобода је као "уређена башта: морате ићи само одређеним стазама. = Речима непријатеља, љубави женској веруј, али срећи не веруј, она се мења — Живот је болест, читав онај свет болница је, а смрт је лекар. — Срећа и несрећа разликују се само са два писмена. — Има фењера што на далеко светле, али око њих је помрчина. — Најбоља је она влада, која учи своје суграђане да сами собом управљају. Одузми човеку све сујете, он је онда постао права животиња. — Људи остају вечита деца.

Труди се и учи свет овај познати, Кад познаш, немој га ни тад презирати.

Ако дуго печеш ти своје кестење, Претворе се они у само угљевље,

Вредност твоја вреди и светлошћу сјаје Ако човечанству какву корист даје.

,