Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

МУ с Ди а

~ Е с

ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ КАО ПУТОНИСАН “ХМ

„Перо моје, перо мило, „Ти си мени свагда било _„Најмилији уздисај“.

У песми О новој 1852. години, ни сећање на Ње-

гоша, којем је песма посвећена, није му могло дати бољу инспирацију :

„Све до гроба, од малог детета,

„Борио си с с много елемента“. Или оне лудости Кузмана: —

„Дубровник удворник, Скадар није складан;

„Радујте се, људи. ваш је конац јадан;

„Одеса, чудеса; бију се на Криму,

„Французи, тантузи, угрејаше зиму () —

„Кад усану море, ја почех да лајем,

„Па постадох човек, ал' се грдно кајем (4) —

„Задар не задире, Будим се не буди,

„Шибеник те шиба, Љубљана не љуби;

„Бели град Београд, ка перо на стрели,

„Што је окречено, то се само бели;

„Загреб је загреб'о, Ламартин је Мартин

„АКошутје к'о шут, Гркје посто Латин“ (ХИ), итд. Лудости друге врсте налазе се у његовој поетској приповеци Бегунци. Приповетка почиње лепо и занимљиво; изгледа као једна од оних што описују поморска путовања, гусаре, бродоломе, трговину с црназким робљем, и читаоцу је мило да и такве, увек примамљиве ствари нађе у нашој изворно! књижевности, али наједанпут долази овакав епизод. Има ту неки Србин на једној гусарској лађи, који. утекне с ње, па лута по Африци. Ту га одједном — боље рећи, наравно — ухвате дивљаци, вежу и одреде боговима на жртву. Свечаност је; народа пуно; ту је и краљ црначки, и свештеници с њима; сви стоје поред реке, где ће Лазара да баце крокодилима као жртву. Обреди су свршени, долази на ред жртва. Лазар говори своје последње збогом, српски. Краљ чује, зачуди се откуд овај српски говори, пита га ко је. Кад се овај каже, каже и краљ: „ја сам из Ирига“, и пита Лазара за Доситија (Обрадовића, шта ради и је ли жив. Све су ово просто детињарије и које не могу да се објасне. Свирелпо је и наводити овакве примере; ја то не