Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ХЕ ПАВЛЕ ПОПОВИЋ

бих ни чинио да се наведене песме не налазе у последњем издању целокупних дела које је сам песник надгледао.

Наравно, има и бољих ствари. Има више Ненадовићевих песама које су до скора биле врло популарне, и у којима се одиста налази по који леп стих, пасажж, мотив, песничка мисао. То је случај са песмама Стамболу, Груда земље, Кошуља, Општа купа, Мрве хлеба, Шешња једног стенографа, Путем ждрале, Последња песма, и можда још која, Има и превода бољих, нпр. Биргерова Ленора. Непобећени већ није такав: величанствени и метрички савршени сонет лорда Тенисона Мотгепесто изгубио је свако достојанство у Ненадовићеву преводу, као што је изгубио и облик сонета.

Од целе гомиле стихова Ненадовићевих, ја бих као лепе издвојио, колико се у овом тренутку сећам, само три песме или одломке песама. Прво је почетак Снаге народа с тако лепим јамбима, са сликовима сигурно најлепшим које је Ненадовић написао, с достојанством ритма, са изразитим сликама:

„И преби се сабља бритка, „И златна се круна смрви, „И сврши се страшна битка, „И потону све у крви“.

Друго је један одломак, који је за себе целина, из песме без наслова (Ла пароброду2) у Писмима из Ишалије, где је једна врло ритмична серија дактила и амфибраха, с чистим сликовима (сем последњег), у лепој каденсованој поетској реченици, с полетом, с инспирацијом коју му је могао измамити опроштај с Неапољем:;

„Збогом, о крају,

„Подобан рају,

„ЈБубимче климе,

„Где нема зиме;

„Где има цвећа

„И без пролећа;

„Где нема дана

„Необасјана: —

„Неапле, збогом, = „Праштам се с тобом“.

па зри не