Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 13

можете тако угодно и тако јевтино живети као у немачким земљама. У Француској има само две вароши у којима се странци задржавају, то је Париз и Ница. У раскошни Париз дођу те упропасте своје вовце и своје здравље, а у скровито и питомо место Ницу иду те се лече и умру.

Немци називају Париз Вавилоном; завиде његовој слави, његовој величини, индустрији, монументима и свему оном што Париз узвишава над свима другим варошима. Све вароши Европе и Америке угледају се само на Париз; носе хаљине, чешљају косу, пишу књиге, буне се, праве куће, играју, као у Паризу. Сав свет труди се да буде налик на Париз. Такве вароши нема на овој земљи:“ нема је ни на сунцу. Париз је врх цивилизације, коме све друге вароши теже. Минхен, Берлин, Беч и Неапољ при сваком свом предузећу уздану: „ах, према Паризу ми смо велико село!“ Све велике вароши, кад хоће штогод ново да заведу или да зидају, шаљу да виде како је у Паризу. Краљ пруски, кад хоће своју собу да намести лепо, зове мајсторе из Париза. Негдашњи херцег баденски, кад му се ципеле поцепају, слао их је у Париз да се окрпе: а познато је да и данас из удаљених земаља многи шаљу своје кошуље у Париз да оперу, Једном мађарском магнату париске праље вратиле су неопране кошуље и јавиле му да такве прљавштине не могу примити да оперу. У Паризу све је друкчије, све је савршеније; и сунце, кад дође више Париза, труди се да по париској моди греје и светли. Та, одатле су најпре приметили да на његовој одећи има великих, тамних закрпа; да звезда даница не игра правилно, и да не треба пити шампањско вино за киселим купусом!

Кад дођете у Париз и 'одете кројачу да вам хаљине начини, он, узимајући меру, пита вас: „где сте овај капут правилиг“ Па ако му одговорите: у Минхену или у Бечу, он вам онда сто погрешака ва капуту покаже; љути се и виче: имају ли они људи рукег имају ли очи зар се овако хаљине