Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 19

Немци љубе своје краљезе, као што подељени, образовани и независни синови љубе свога оца. Пре неких година разболео се краљ у Минхену. Цела Баварска забрину се. Где год кога познаника сретнете, сваки вас пита: како је краљу 2 Све цркве биле су пуне народа: сви су се молили Богу да краљ оздрави. Но краљу беше све горе. Кад је 60лест постала сасвим опасна, врвео је свет у краљеву палату. Дворска авлија, степенице и ходници до саме краљеве собе: све је то било пуно света од различите класе људи. ШЊиховој навали нико није хтео, нико није могао одолети. У највећој тишини очекивали су шта ће чути. Генерали и милионари поред простих радника стајали су у тим гомилама. Једно другом полако су шаптали; још има наде! — На један пут врата се отворише, из краљеве собе изађе владика. Сви са страхом окретоше очи на њега Он подиже руке к небу и гласно рече; „имали смо доброга краља, изгубили смо доброга краља! Бог дао, Бог узео! Благословено буди име _господње!“ — И сав народ паде на колена, и, као добра деца 33 добрим оцем плакали су. Цркве су опет биле пуне. Јуче су се молили Богу да краљ оздрави; данас моле се да Бог буде милостив краљевој души. Његов млади синчић већ је седео на престолу, и у једној руци држао скиптар, а у другој златну јабуку, која је знамење власти над читавом овом земљом. —

Како је краљ издахнуо одмах се скупио министарски савет. Шта су важнога ту већалиг Ништа друго него какве ће церемоније при погребу бити. Нигде се није приметио какав немир; ни један посао пије осетио да је краљ преминуо; ни један точак државне машине, ни један точак машине што према палати чоколаду меље, није ни за два минута престао радити. Само се приметило да је у Минхену 462 акова пива више попијено него обично. Краљ је истински љубио свој народ. а народ га истински жалио. Све је даље ишло својим обичним путем. Он је умро од црвенога ветра, та болест

СУ