Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ГП

20 љ ЉУБОМИР Г. НЕНАЛОВИЋ

мора бити ла је наследна, јер је његов син ветрењаст. Од много векова Баварска пропиње се да предњачи у Германији. И у ново време краљеви њени чинили су све што им је могуће било да надвисе Пруску; велике суме трошили су из приватне касе на подизање књижевности и лепих вештина. То је било од велике користи за књижевнике и уметнике; са. свих страна врвели су у Минхен. Што је био Вајмар, кад је: живео Шилер и Гете, то је постао Минхен: немачка Атина. Али Пруска имала је већу и јачу војску, и тим је, кад је год требало, свагда и свуда показала већу и јачу мудрост него Баварска и Саксонија.

Стари краљ Лудвик, отац грчкога краља Отона, милионе од својега блага потрошио је на своје идеале. Он се труди да Минхен погрчи, а Атину да понемчи. Но није могао грчко доба оживети у Минхену, ни ново немачко доба пренети у Атину. Све је остало по старом; све се развијало и завијало по својим домаћим природним законима. Он је био песник, његове песме само су се у Минхену читале и славиле. Друговао је са сликарима, архитектима, каменоресџима и поетама; с њима је место олимлиског нектара пио салваторско пиво. Место богиње Талије пратила га дуго времена лепа играчица, Лола Монтец. Томе су Немци више замерали него његовим песмама, и с тога је морао дати оставку на владу. Његов син, овај последњи краљ што је

умро, оставио је као и он милионе на народне ко-

рисне циљеве. Његова влада помињаће се дуго као мудра и добра управа. То је онај исти краљ, што је своме напраститом министру при једној прилици рекао: „ја хоћу са мојим народом у миру и љубави да живим.“ Те се речи у читавој Баварској радо понављају. Он је преминуо у најбољим својим годинама. Мора се човек чудити од каквих малих узрока може један краљ умрети: хтео је да при-

-дене орден, па се убоде иглом у прси. То се окрене

На зло, одатле се роди црвени ветар, а из црвеног

да тор атррје