Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

208- ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

лазило и доста путника са женама и децом. Наједанпут указа се на дну лађе једна велика рупа, и вода поче нагло у лађу куљати. Узалуд су црпли воду, лађа је полагано, али стално, све дубље тонула. Кад капетан виде да нема спасења за лађу, он заповеди те сви војници стану под оружје у

ред на крову лађе. За тим нареди те се сва четири

чамца, што су била на броду, спусте на море, и у највећем реду, најпре жене и деца па после остали путници сиђу у чамце, за тим пуни чамци одступе од лађе. — Сви војници почем нису могли стати у чамце, остали су на крову лађе, и стајали су под оружјем у потпуном реду као при каквој параци, а лађа је све већма тонула. На команду капетанову војници напуне своје пушке, музика је свирала народну песму. Кад је лађа полагано већ толико потонула, да им је вода до колена дошла, капетан командује последњи плотун, сви војници мирно. и хладно опале пушке, и певајући своју поноситу песму: „владај Британијо над таласима!“ потону у таласе. Они што су били на чамцима махали су марамама, клечали су и молили се Богу за њихове душе, а други су их цртали на хартији како се даве. Сва четири чамца срећпо нађу обалу, и спасу се; а лондонске илустроване новине добиле су неколико хиљада више предбројника, кад су почеле доносити слике те лађе.

Енглези су и на суву добри војнили. При најжешћем и најодсуднијем часу у битки на Ватерлоу, стајао је Велингтон са енглеском војском на једном отвореном брежуљку. Причају, да је Наполеон при јуришу својим војницима викнуо: „Војници! Ако узмемо онај брешчић, цела је Европа наша!“ — Ту је стајао енглески главни командант, Велингтон. Сва је ватра француских пушака била управљена на њега. На све стране око њега падали су војници и официри, а он је стајао и ћутао као камен. Генерал, који је био по старешинству. први до њега, приђе му и запита га: „шта треба да ја чиним, кад ви погините2 -— Велингтон му одговори: „ста-