Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

7.

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ === 27

ите одмах на ово место па и ви погините!“ И не помаче се одатле до свршетка битке! Зрна пушчана као киша са свију страна летела су управо на њега, но свако, како је било близу, скинуло је капу, поклонило се Велингтону, и скренуло на-десну или на леву страну. Велингтон је остао жив. Победа је била његова. Промисао била је будна и чувала њега и војску, која се борила за праведну ствар неправедне Европе и њених краљева; која се борила толико година да сузбије нове мисли француске револуције, што су тихи и мирни живот Европе тако страшно потресле. — Наполеон, видећи изгубљену битку, с којом се свршавају све његово наде, желео је ту погинути; али још није било саливено зрно за њега, а он није имао кад чекати док се салије, за то седне у кола и утече у Париз. — Неј, јунак_ јунака, тражио је такође смрт у том страшном боју, но мало озбиљније него Наполеов. Кад је видео да је битка изгубљена, ободе коња напред, довикнувши својим војницима: „Војници! ходите да видите како умире француски маршал!“ — Но судбина, која већма воли краљеве него маршале, заклони га од смрти, да га жива преда краљу Лудвику Бурбону, те да га тај краљ, за пример другима, као издајника стреља. На француском небу његов је живот јасна звезда, а његова смрт тамна пега.

На Ватерлоу управо свршила. се велика француска револуција, за коју гдекоји немачки историци веле да је бездушна, поред свега тога што је девет милиона душа позобала. Те све душе товаре на Наполеонову душу. Кад је год неколико хиљада њих погинуло, држала се топла благодарнсст Богу у Павловој цркви у Лондону или у Нотрдаму у Паризу. Наполеону је било свагда противно кад му се наговесте малени, лични, узроци, због којих је

5

каткад водио велике ратове. Кад је у највећој својој

слави долазио у Ган, цела варош беше осветљена и свакојаким лепим натписима у његову славу ишарана. Пред варошком месарницом, где су ја-