Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

30 зе ЉУБОМИР П НЕНАДОВИЋ

томе нису далеко од њих измакли. Род су; обадва народа од једне су крви. Лордови и барони имају црвену, а прост народ плаву крв; они су благородни и ови други поштенородни. Немци имају пословицу која каже: вежбањем човек постаје мајстор. Стручни људи код њих се врло множе. Они нису брзи да одмах искажу своје мнење. Сваку мисао и сваку работу они сто пута са сваке стране сматрају, докле кажу: „добро је“ или „није добро“. Код њих ла се појави Свети Ђорђе на коњу и са копљем у руци, они би ипак одредили стручну комисију, да она извиди и реши: је ли то заиста Свети Борђе. Немци свашта бележе и о свачему воде рачун. Они знају колико се у целој Немачкој сваке године излеже пилића; колико се памучних и вунених жица опреде; колико се цигара попуши,/ Они не живе без рачуна. Знају колико зрна пшенице треба да роди, да сви Немци буду сити. Без рачуна може се жи– вети само у оним земљама, где нигда нема снега, где не треба зиданих кућа ни зимског капута; где неколико урмених дрвета својим плодом исхране целу породицу; где човеку за педесет година не треба више од педесет динара у новцу, па и то изда за дуван. Многи. народи Африке и Азије живе под својим шаторима исто онако, као што су пре две хиљаде година живели; никакве измене у начину њиховог живота. Како људи тако и сва животиња врло су склони на гењост: ако их трбух не натера да штогод раде, разум неће. МИ саме пчеле, којима се дивимо како су вредне, кад виде да им није нужда радити, сасвим се олење. У Барбадос, (где нема много зиме, и где има доста шећерне трске и шећерних фабрика), кад донесу из Европе кошницу пчела, оне, видећи да преко целе године имају свега што им треба, престану радити: не носе мед за зимницу, нестану задруге, престану се ројити. Ратоборност подигла је Рим; побожност Египат; надметање и оштра фантазија Атину; а немачку цивилизацију створио је мраз. Римљани су измислили најбоље оружје, Египћани бесмртност душе,

ар