Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

— ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ Е - 31

јелини поезију са- две хиљаде богова, а Немци Немци у оно доба нису мислили, те по томе нису могли ништа ни измислити. – Но свему што еу људи иостала животиња пронашли и створили, основ је трбух. Ту стоји душа живота. Го је извор свега људског напретка. Сутра да се претвори површина наше земље у лепу, печену погачу, а камење у сланину и швајцарски сир, онда за кратко време, сва би ова лепа цивилизација и просвета, коју приписујемо у заслугу само човечанском уму, ишчезпа са овога света. Ни папа не би могао наћи звонара; све је сито па лежи п почива. „АХ, да је Тара попара!“ издише невесињски кадија. Немци и Енглези најбоље од свију напредују само због тога, што имају најбољи трбух, прождрљиви су. Они да дођу у какву земљу, где би као оне пчеле у Барбадосу, нашли све што им је за живљење потребно, од свију народа први би задивљали.

Немци су сгрпељиви; љубе мир и тишину, али имају велику наклоност добром слободном и уредном животу. Дуге и хладне зимске ноћи нагоне их дау својој соби седе и раде; оне им исто толико користи приносе колико и дуги летњи дани. Мало која сеоска кућа да нема своје извесне послове или омање занате, које зими цела породица ради. На северу нема лакомислена света; зима их је претворила у озбиљне људе, научила их је да се умеју бринути, а то је велика наука. Ко се у младости научи бринути, проведе старост без бриге. Талијан, кад је у Берлину, поздравља о божићу по путницима своје напољско сунце, јер мисли да је оно друго сунце, почем нигда није хладно. (С радошћу сећа се он своје топле домовине, где је многе зимске ноћи пред вратима своје куће, напољу, преспавао слађе него у кући, — јер му је кућа пуна стеница.

Немци на свашто мисле; они често рачунају и о оном, зашта би човек рекао да нема никакве користи ни циља. Они веле: нека се зна, ништа не шкоди. — Ухватили су рачун колико Рајна поред Базела за један дан пронесе камења и колико“свакога часа излије своје воде у море. Они знају и