Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ЉУБОМИР п. НЕНАДОВИЋ

(29 [55]

оно што не знају. Први је Немац прорачунао и усудио се казати, да је требало 356 милиона година, докле се наша земља, од растопљене кугле, то ико охладила, да се на њој могла прва биљка, маховина, заметнути и поникнути. Озбиљна немачка критика -прекорила га, и оштро му одговорила: да је требао још девет година, четири месеца и шест дана више казати; јер ону топлоту што је онда била, не можемо ми сада себи представити. Данашња лава, коју вулкани избацују, није ништа према оној топлоти. Хумболд прича, да је у јужној Америци дошао једноме новом вулкану, и лава, која је четрдесет година стајала на пољу, беше још тако врућа, да је у њеним пукотинама могао цигару припалити. А шта можемо рећи о топлоти, која нам од сунца долази, кад помислимо, да сунчана зрака педесет милиона миља, кроз мразове од шездесет степени хладноће, до наше земље путује, па кад дође на земљу, кроз приправљено стакло може злато да растопи, а не може да загреје немачко срце према Словенима 2! .

Енглези рачунају још више, Они помишљају на хиљаду година унапред; хватају рачун колико векова може још трајати камени угаљ што га у земљи сада има. Брину се да ће индустрија и с њом цивилизација ишчезнути са ове земље, кад се потроши сав камени угљен, а то мора један пут бити. И онда нити ће моћи ићи пароброди, ни железнице, нити ће имати чиме подложити машине да фабрике раде. Они се не сећају веће невоље: кад сав тај угљен изгори, онда неће мођи човек живети на овој земљи. Кад су они гасови, што сада прикупљени у каменом угљену ћуте, били у ваздуху, онда људи није било, и то је јасан докав да их није могло бити. И тако, што више горимо каменог угља, тим већма свакој животињи, а особито човеку, скраћујемо опстанак на овој земљи; а потпомажемо да се биље развија и боље напредује. За то азијски и африкански народи који су много страдали од потопа, од земљотреса, од куге, од Енглеза, на основу свога иску-

ен ПАРА те љети –