Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

"36 ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

да сваки дан убију дванаест оних нехришнанских добрих дивљака, и то у име дванаест апостола, = _ тринаестог да убију у име Исуса Христа. Уз такво убијање они су им проповедали Христову веру и љубав према своме ближњем, и да ће они, који приме хришћанску веру, по смрти вечито живети у рају. Кад су они јадни дивљаци дознали да ће у томе рају бити и Шпањолаца, бегали су у шуме од те вере и од тога раја. Кад су једног од таквих дивљака утврдили у хришћанској вери и добро га обавестили, да је само један Бог, принео му је свештеник причешће и уверио га да је то тело божје и да је то једини истинити Бог, па га причестио. За тим опет га запитао: „колико има богова“ Дивљак му одговори: „нема ни једног.“ — „А како то“ повиче свештеник. На то му безазлени дивљак одговори: „био је један, па си ми дао те сам га сад појео.“

још само две речи о Атлантиди. Можете запитати: како је могла тако просвећена земља да за собом не остави већи траг цивилизације у блиским земљама које нису потопљене2 — На то је лако одговорити. Представите себи да нигде нема цивилизације осим у Италији, па једним земљотресог. да Италија потоне у море; ко би после неколико хиљада година, у земљи данашњих Албанеза, могао познати високи ступањ данашње талијанске просвете и културе2 А море, што раставља Албанију од Италије, можете препловити за једну ноћ.

Кад се сунце јелинског напретка нагињало к западу, а Рим стајао на врху своје славе и величине, онда по данашњим немачким земљама није било ни села ни вароши. Непрегледне шуме покривале су читав овај простор, а кроз њих врвели су различите врсте зверови, међу којима су били најачи Тевтони, Германи, данашњи Немци. Висином били су од Гала читав педао већи, као што су и данас већи од Француза. Хранили су се воћем и месом дивљих зверова; место хаљина огртали су медвеђу кожу; на глави, као неки украс, носили су

уза аа а оживи