Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 3Т

кожу с главе дивљега вепра заједно с роговима. Стари Римљани с почетка само су толико о њима знали, да туда вечито пада киша и снег, и да има људи који не верују римске богове; да има људи који без крова могу на снегу ноћ провести, који могу некувано месо јести и — тридесет чаша пива попити, и са сваком чашом по један комадић словенске земље прогутати.

Немачки народ још није почео старети и опадати; он још није ни дошао до оне своје висине и славе што му будућност обећава; он у свему још напредује; његова снага јача, његов ум гоји се и дебља; он још расте као какав здрав младић, као каква лепа буква, на којој нема ни једне суве гранчице. — Кад је ветар затрпавао песком велику престоницу асирскога царства, а Египћани већ нису умели да читају хијероглифе на својим споменицима; кад је грчки Акрополис почео опадати и старети, а прекрасни мраморни стубови великога Јупитерова храма у Атини почели се крунити; кад је Рим подизао свој Пантеон и чудесне споменике, а живео у раскоши и слави, коју још ни Париз није превазишао; онда се овуда, где је сада лепи Минхен, богати Франкфурт; где је сада Хамбург, Берлин и Беч, једва по гдекоја колиба видела. Ове земље, — где сада на железници за један једини дан можете походити пет универзитета (Вирцбург, Хајделберг, Штрасбург, Фрајбург, Базел), и чути о једном истом предмету шта пет учених професора говоре, — ове земље називали су Римљани дивље земље. А Египћани, Финичани и Јелини нису за њих нигда ни чули; знали су само да овамо има једно море, у коме се Билибар налази, којим су се они тако радо китили, За њих читав овај север није имао никакве друге важности, Онда је ђацима у школи лако било научити географију; осим обала Средивемног Мора другога света није било за њих. Клија, богиња светске историје, ту је прела свој конац; ту су биле све вештине и све науке; ту су се налазиле законима уређене државе и сва људска.