Podgorac

СПодеврац,

Фпоттовт

17. август 2002.

АКОВНА КОЛОНИЈА "ПОДТОРНА 2002'

Окупљање ликовних стваралаца у Осечини у оквиру Ликовне колоније "Подгорина" ове године биће шесто по реду. На окупу ће и овога пута бити ствараоци намо добро знани, а и они који ће први пут боравити у Осечини

Прво окупљање уметника у Подгорини било је 1997. године. Пошто је то било прво окупљање, а у Подгорини и званично је добило назив Ликовна колонија "Подгорина". том називу је само додавана година одржавања која је као неки хроничар показивала колико је колонја одржано.

Уметнички __ентузијасти Живорад Бојичић, Нада Миловановић и Живко Ћук осмислили су прво окупљање чији је основни циљ био и међусобно дружење грађана Осечине и уметника. Домаћин колоније ЈКП "Осечина" обезбедило је услове за боравак групе и сликара и скулптора из Срема, а уметници инспирисани Подгорином и њеним људима идеје за стваралачки рад. У кругу комуналног предузећа од раних поподневних часова па до раних јутарних маса света. Уметници као уметници раде и причају и певају на задовољство свих присутних. Многи посетиоци су тада први пут видели како настаје уметничка слика или скулптура од њеног почетка па све до завршетка. Народу Подгорине се свидело то што раде ти људи на сликарском платну или дрвеном пању. Разумели су та њихова дела јер су у њиховом настајању и сами учествовали. Једино затишје било је у преподневним сатима када је прикупљана енергија за наставак дружења. Многа познанства су ту настала, многа пријатељства склопљена, а неки драги ликови овековечени су и на сликарском платну. Резултат тог дружења су слике и скулптуре које су остале после одласка уметника, а остало је право уметничко благо са којима се поноси не само комунално предузеће, њихов власник, већ и цела Подгорина.

И друга ликовна колонија "Подгорина 98" одржана је у ЈКП "Осечина". Опет су дошли уметници из предходне године али и нови који су желели да упознају Подгорину и њене људе. Њима су се придружили и уметници из Осечине који су показали своје право уметничко умеће. ти дани, друге колоније остали су незаборавни. Осечина је са великим срцем прихватила своје госте који су јој дошли у походе. Домаћин колоније учинио је све да се гости пријатно осећају, а они су се са своје стране одужили предивним сликама са мотивима из нашег краја и скулптурама које красе радни и пословни простор комуналног предужећа.

Ранија познанства и склопљена пријатељства још више су учвршћена и представљају нераскидиву нит у људским опхођењима. Уметници су дочекивани као најмилији, а они су Осечину доживљавали као нешто најродније.

А следеће три колоније организовала је Народна библотека уз помоћ Скупштине општине Осечина и друштвених и приватних предузећа. Много чега се променило али дух пријатељства и разумевања, стваралаштва и ентузијазма, дружења и сарадње остао је непромењен. Опет на колонију

долазе они који су. ту од првог уметничког окупљања, али и нови људи - уметници који желе да упознају нове људе и просторе. И дух колоније дружење и стварање се продужава. Он је као позитивна вредност неуништив и трајаће све дотле док постоје људи и средине које вреднују такве вредности Са једног од претходних саборовања (фото: Јован МАРКОВИЋ)

Организатори колоније и наш крај за сада су богатији за 150 слика и 15 скулптура. Та уметничка дела красе простор комуналног предузећа, радни простор Скупштине општине Осечина, пословни простор Народне библиотеке, Земљорадничке задруге "Пецка", друштвених предузећа "Подгорке" и "Крушик - Пластике" и

Писмо:

приватних предузећа "Јадар - Пак", "Александар", "Тапос" и многи други, а две прелепе скулптуре употпуњују амбијент Спортског центра. Сва та уметничка дела обогатила су нашу средину новим садржајем живљења уносећи позитивну енергију у стваралаштво, креативност, амбициозност, _самопрегор, одговорност и

сл.

Шеста по реду Ликовна _ колонија "Подгорина 2002"

одржаће се у Осечини у периоду од 10. до 18. августа ове године. Окупиће око 15 уметника који ће нам подарити свој стваралачки рад. Они ће овој средини оставити око 30 слика и скулптура које ће све нас подсећати на њихов боравак у Осечини. Осечина ће у том периоду бити мала уметничка оаза у којој ће поред уметника у стварању учествивати и сви они који колонију посете.

Надајмо се да ће и ова колонија бити плодотворна као и предходне и да ће се оваква дружења и надаље наставити.

Т. СТАНИМИРОВИЋ

ОДЛИКА АЈ ЛИЕ ПИ БОЈА

Половином јуна 1997. године у Руми у ресторану "Вулин" зачела се идеја о оснивању ликовне колоније у Осечини.

Након неколико сусрета и договора између Живорада Бојчића, Наде Миловановић и мене, Живка Ћука, отпочела је припрема.

Дана 18.08.1997. око подне из Руме у Осечину пристигла је прва група сликара и вајара из Срема.

Кроз прозор кола развијен барјак у рукама вајара Радивоја Блечића из Инђије на коме сам исписао "ПРВА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА ОСЕЧИНА" а у средини укрштени кист и длето. Грађани Осечине радозналим погледом пратише нас до уласка у круг ЈКП.

Срдачан дочек домаћина ЈКП Осечина.

Наредних осам дана и ноћи изме/Шани звуци моторне тестере, ударци длета, песма, музика, смех...

Сишао Чича са планине да обави неке домаћинске обавезе у граду, чуо да се нешто дешава, свратио па остао у друштву до касно у ноћ. (Како ли је дочекан кад се вратио кући..2). Сутрадан ево га опет са литром шљивке у торби, сликари да виде шта је права домаћинска.

Предвече '"Жућа" ложи ватру... Пристиже Пуја и већ са капије растегну хармонику. Прихватамо песму. Око ватре коло. Чава коловођа па Милица, Нада, Кале, Гоца, Зоки и шири се даље. Јагње цврчка на ражњу а ватра обасјала ноћ. Прилазе радознали па и они у коло.

Живели и добро нам дошли! ... по ко зна који пут ... Е сад да видите ко је мајстор за јагњетину! ... Жућа запева из гласа

који надјача Пујину хармонику и одјекну планиним.

Пред зору разлаз. Мало прилегнемо па опет кист или длето у руке.

И тако из дана у дан.

Недеља осми дан! На зидовима слика до слике, неко их изброја четрдесет шест и још пет скулптура.

Е што је онај направио "Чичу са секиром", рави Подгорац.

Време да се разилазимо. Размењују се адресе и телефони. Загрљаји, пољупци,

поздрави а очи сузне и гостима и домаћинима.

Срећан пут и видимо се догодине у исто време!

И тако из године у годину. Ово ће бити шести пут.

Искрен да будем сада је много другачије.

Променио се амбијент. Променио се и организатор. Променули се спонзори. Променули се некако и људи.

Све се променуло.

Остала је само непромењена успомена на први сусрет, обојена најтоплијим бојама, дубоко уклесана, јасна и дуговечна као најлепша слика икад насликана у Осечини.

Ех кад би само могао да је толико велику окачим на раскршћу ОсечИне па нек је гледа и ужива свако ко путем наиђе.

Та слика ме сваке године враћа у Осечину са осећањем као да ми је ту корен, темељ Ђедовине.

До поновног виђења Ваш гост домаћин, вајар, сликар и понајвише сањар

Живко ЋУК