Podunavka Beograd

Ево и нћговм реч1и: „аст1е то иу беше впастаре и медЂ дивђ ." Мат. гл. 3. ст. «4. А у Марка гд. 1. ст. 6. овако каже: „И лдеше властаре, и медт. дивђ ." Наипосле да наведемо, шта говори прославлЈјнши Ој;енЂ о скакавцима, грчки акридима, по немачки ^еиГфгсс^е. феиГсђгссЕеп, вели онђ у 5. свезки стр. 1519. свое бстественице, гоеГсђе &1е ЗЗсаеШеп јп &ег ЗВбре ГеГбеп деде(Теп ђађеп, шап Гбе ЗЗбде!, ип& ђхејспјдеп 6еЗ ЗођаппеЗ 5еЗ Јаи= Сег^ (ис &1е ©ашеп &е$ ЗсфаптЗбгс>&&аите§, Сега1оп1а бШ^иа." Тако дакле и естествоиспмтателви ммслв о акридима, кое е св. 1оаннт> крестителв ео, да су то рошнићи (слћдователно растћрпе а не животно); а оне, што су ш Исраилтвни у пустбшби ели, да су птице. — Но г. ВукЂ, да бм, по толкователвима западне цркве,доказао, да е светми 1оаннЂ Крестителв скакавце ео, наводи, да се и у Псалтиру подђ р].чи „ прузге " скакавци разуићваго, показугоћи неколико м!.ста, гдћ су заиста скакавци; ал' Н1е хотћо показати она мћста у старомЂ завћту, гдћ се подђ „ прузГе " не разуићваи) „скакавци" но ластарЂ, као н. пр. кодђ Еклез1аста гл. 12. ст. 5. И овде се дакле види, како е г. Вукт. себичант.. Лгото се вара г. Вукљ, ако ммсли, да на востоку амо нема учен1и Грка нег' што су даскали и лопотате, кои се ово као учителви по школама, ово као писари кодт. Паша налазе. И башЂ зато и погрешава, што неће да призна, да су и ран1и векова Грчки богослови умели дубоко прозрети у вмсоке таине светогљ писма и подпуно ш истолковати, а и данашнБи истогђ народа богослови да нису, као гпто онт. вели, самоуцм, нити да се тммт. посломћ тект. онако узгредЂ забавлан). Ето му изђ прошавши последнви стол1)Т1и : патр1арха Генад^.ч, Маврокордата, Мин1атеса, ЕвстратЈн, Аринта Х1осца, Теозарита и Никодима светогорца, Теоток1н и многе друге; поеле саданћгх. вћка: Германа и Зигавина. А одт. наиновји доволлнђ ће му бмти еданЂ за све прославлћнми КонстантинЂ велике цркве Економћ , кои е садт. наискор1е трм дебеле кнБиге написао и то са дубокомт. богогловскомђ ученосћу, доказугоћи исправностБ и превосходство превода 70. толковника надт. другимт> преводима. И тако, имагоћи оволике слине сведоке, почевши одђ Златоустога па крозЂ све вћкове Христ1лнства до данасЂ, и нодпуно уверени, да Грчко-восточна православна црква еднммЂ устма св1ГО свои велики Учитела исповеда: да се

светми 1оаннЂ у пустинћи овршцБ1ма неки растћн1н а не скакавцмма питао, можемо мм сви цравославни безЂ бриге бмти, што руск1и академическш СловарЂ подђ речи „акриди" само скакавце разумева. А и што се наведеногЂ рускогђ превода тиче, чисто двоуми човекЂ: да ли су преводителБи 6 б 1 ли уверени, да „акриди" на томђ месту значи скакавце, и да се нБнма светбш 1оаннЂ гштао; ерЂ иначе бм ту речБ у самомђ тексту заменули са рускомЂ „саранча" а небм е подђ звездицомЂ на страни толковали, да значи иекш родЂ „саранче." — По свои прилици бмће, да су у доцн1в времена а и сами Руси неуместностБ или неисправностБ превода свогђ увидили, пакЂ су зато одђ тогђ посла и престали, а можда и морали престати ; ерЂ в Руско Библеиско обштество, кое е за преводг. светога писма г. 1820. постало, већЂ године 1825. укинуто, и типограФио истога купили су депутати Србски одђ свнтћишегЂ Сииода и овамо у СрбЈго године 1831. донели. *Црква дакле Грчка или грчко-восточна, ко10и и мн заедно сђ Русима принадлежимо, изуЗБ1магоћи често поменутши предводЂ Руск!и, безизатно држи и толкуе, да е светми 1оаннЂ у пустинБи овршке растћшл ео, као што напротивђ западна црква па и Лутеранска и Калвин< ка безизнтно држи и толкуе, да е светни 1оаннЂ у пустинБи скакавце ео. Но нама су толкованго светогЂ писма далеко пречи и достовћрн1и отц1л наше цркве, него Вукови Бретшнаидери, СтеФануси и нБима подобни. По овоме дакле, оснивагоћи се на толкованн св. отаца,а не као у ветарћ рекао самБ л, да е г. ВукЂ у реченомЂ толковашо воиео држати се Римске и Лутеранске него гвое цркае. — Нити што вагки овде оно сравнвинан1. рака са акридомЂ, у комђ г . ВукЂ велико доказателство за себе налази. Друго е то, што е ХристЈннил1а дозволћно узв постђ ести раке, као што е бвреима ЛевитскимЂ ззкономђ дозволћно бмло ести скакавце; а друго е овде пмтанћ: чимђ се рашо пу| тинбикђ светми 1оаннЂ? Та г. Вукљ валБда зна као човект. у С061И рођенЂ. да се наши одшелцБ!, пустинБпцм и строги постницм уздржаваго и одђ онаковн ела, кол су одђ цркве узЂ постђ дозволћна. На 3.) НекЂ се ну лготи г Вукг. и за оие речи мое, гди самБ казао, да е онђ, г . Вукљ, преводЂ свои о трошку Мехитариста печатао. Л у првБ1и ма нисамБ имао нун.де о томе што ивллти, почемЂ самБ изђ Сћверне Пчеле разу-