Podunavka Zemun

245

да смо мм — ерг и а самв онДа у школу ишо радо га слушалИз и онђ е наст. умео тако за свошмт. рукомЂ окренуту, да смо га као другогг родителн лгобили. И садЂ ми е мило кадг се сетимг, како смо мм дечади, место што смо одпре Само викали и скакали, садг радо са свештеномг исторјомг и другимт. полезнимт. на .укама забавлали се, кое смо у школи слушали, и каКо намг е мило бмло, кадг одемо сг нашимг господиномб учителћОМЂ у Градину старогг Правдића, у кОшИ смо се и посиграти смели. Домаћинг е имао обичаи доћи међу наст., на бБ1 намг приповедш по кого лепу приповедку, у коши 61.1 погдекод поучавагоћа и опоминагоћа речв уплетена бвиа, кого нећу заборавити докодт. самБ живђ. Може се рећи, цела наша обштина почела се онда на темелго школе изнова подизати. брт. мала деца кадг су чула одрасле лгоде псовати или са именомг божшмт. титрати се, казивала су имг, како е то ружно; она су однела, и да ни осетила нису, науке и поправке изг школе дома, кое су погдекоа мати а и понекШ отацг изђ уста нвине миле дечицекг срцу примили. УчителБство се кодђ насЂ почитовало како иикадЂ ние пре; и старомЂ Иравдићу лако е бв1ло обшгину навратити, да она, место оне жалостне плетенаре, у кошН е школа бвиа, еданпутЂ већЂ и нову школу сагради, на што е онђ свогђ рођеногЂ новца прилично издао, и лепа една главнина, кошмђ е, дабогме, пређашнћ рђаво свештенство непоштено управјшло , могла се сђ ползомђ употребити. У новоИ тои школи, кого е ПравдићЂ планирао, добш е учителЂ самЂ за себе лепо и пространо обиталиште; после се ожени и узме неку рођаку мое матере, па пре неколико година умро е. И садЂ га благосилаго , кои су га иознавали". „Ето, то самв само мало изказао, шта е добрв^Л виртембрежкш тежакЂ у нашемЂ селу учинш, ерЂ кадЂ бм тео све изказати, небв1 васв данЂ 6 б 10 готовђ. Могу само казати, да е таК човекЂ свошмђ памећу, свошмђ вештиномЂ и искуствомЂ у свакомЂ послу, своимђ великимЂ паштен1»мЂ и благимЂ владан1>МЂ у мало година кодђ наши лгод1М у таково почитоваиЉ дошо, да су га се невалнли боали, добри га пзкђ као отца ночитовали. Ништа ние рађено докђ се онђ не запита, онђ е мирш где е неслога бБ1ла, и адвокати су мало посла одђ насв добивали, ерв е Иравднћв тако умео доказати кои има право а кои нема, да парничари нису имали кудЂ мрднути. Заиита -ћете, шта су о томђ наше землБОдржтво и сђ нБиме сасвимЂ едне мисле судацЂ, говорилн и радили? Овима самЂ Богђ ние дао, да добромв делу на путБ стаго, ерЂ землБОдржацЂ (спахиа) е 6 бјо у Паризу, и ние се у осамЂ година само еданпутЂ, н го неколико дана, дао овде видити, докђ су сђ н -ћговимђ добрима коекакве варалице управлале; оновременБШ пакЂ старнВ судацЂ, коекаквимЂ изступлешама дотле е бкш кодђ правителства дошао, да е морао само гледати, како ће самога себе зла и муке избавити, а ние му 6 бјло до тога, да други' погрешке изтражуе и казни. После е сасвимЂ другчје пошло. Свећа неможе никда светлити, а да таму као таму не казни. Тако и моВ старвш ИравдићЂ , па и нћго†синђ , кои е суштБШ огацЂ 6 бш , као проповедници

правице, авно су нредЂ очи ставллли, и сђ тимђ казнили неправде вбнни лгодш , а беззаконици ови постану имђ наИжешћи неприателБи, гледали су да Ш смакну са света и унропасте; па, кадЂ нису свое бесиило могли на отцу изкиати, на сину су свое срце изкалили". „Но, ВБ1 ме упитасте за ону кућу и чид е она, а и видимђ да самБ сђ моимђ одговоромЂ далеко око куће обтрчао и то тако далеко, да морамЂ мало и езикЂ за зубе увући, ерЂ чуемЂ да ме мои лгоди вичу. Па гле, ево и мое Марте носи вамЂ, да мало доручкуете". КрчмарЂ взиђе, а стара добра крчмарица, пошто е болестницу упигала како ши е, постави асталЂ да доручкуго (фруштукуго). И она е, као и нЈјнђ човекЂ, рада бвиа подуже разговоритн се са странцемЂ и овога децомЂ, „али засадЂ", тако 6 се изговарала, „немогу одђ носла". „Како ме е", рече болесгница кадЂ е са своима зама бБиа, „добркш таи старацЂ н^говимђ речма чисто разонодш; тако ми е као да самБ садЂ у оноб кући и градини, и а 6б1 га радо шшђ слушала, само да е хвалећи деду и мок> бабу, и о моимђ родителБима више кого добру пробеседш. 6рЂ онђ и моИ отацЂ нрви и наилгобавнш пр1дтелБИ 6б1ли су, ако и есте мон отацЂ одђ нћга 6 бш млађи; а мод покоВна маика бвиа е нека рођаковина Марти. ОтацЂ се у овои кући сђ нБИма познао". ,/ Г б 1 данасЂ бол^ и снажние говоришЂ, весел1б гледишЂ и ведрЈегЂ си лика", рече ши Мирко. „0 да оћешЂ овде у твошИ постоибини оздравити, и, онако као што си бћиа, доброволвна постати. Лекарг е казао да ти неће одђ те болести 6 б 1 ти смртБ, а Богђ се сиротама стара". — 1ованки грону сузе низђ лице гледећи у децу, како радосгно пбинђ доручакЂ кусаго. И она, првБШ путЂ садв после толико дана, заиште шолБицу каФе и мало леба, кое обое прилично сладко падне ши на срце. У томђ и лекарЂ дође, кога 1ованка одма позна као старогЂ знанца н4ни родигелл. ОваИ позна да е болестници, коа е сђ нбимђ као и сђ другима енглезки говорила, сасвимЂ болћ него што е мислш; препоручи шИ пре свега тишину, да се зло небБЈ опетЂ повратидо. Одма е и Марта дошла, кошб е човекЂ о странцима, шта е о нима оно готро чуо и видјо, преповедао, па И е и она сасвимЂ у волго узела. Она донесе пунЂ танБирЂ бресака и грожђа, обуче децу, коа су и данасЂ рада бБиа стааће одело носиги. Оао двое старш зактеду ићи напол-ћ; баба Марта гогова е бктла учинити имђ по волби . Деце е 6б1ло доле у кући синовца ПетровогЂ, коме е оваи, као свомђ будућемЂ наследнику, нредао 6 бш све баштине; наистар^е одђ нби , смерна една одђ четрнаестЂ година девоичица, прими се да пази и чува оно двое мали деце, и чисто се поносила , што ће е суседи видити, да иде сђ тако лепомЂ странномЂ децомЂ, одђ кои' е оно ман^ћ само енглезки говорило. „Немои ићи нбои ," повиче она уплашено малоК енглезкинБИ, кадЂ е ова, иеразумевагоћи шта 10И се говори, у детпнБскои безазлености отрчала некои госпи, коа е на врати неке градине стаала, и киту цвећа у еднои руци држећи, другомв е децу себи