Podunavka Zemun

28

ПОДУШКБ1.

Речца „мужг" тако ш№ се оиилмла, да в впше пута едно за другнмг говорпла, и то више нег' што е нуждно бнло, а себи е замислила, Ј (ао да е она млада госпа. Златанг онаи сагг свогг „мужа" метне кодг прстена, кога е добша одг свога „мужа" ; а увече кадг е пошла да легне и сво прстенћ са своЈД прспт поскидала, ипакг натакне онаН прстенг свога „мужа" и преко ноћв 1ои е на срдци бмо. И у ти'оИ молитви увече споменула е свога „мужаерг трсба да се молимо Богу и за свое непрјагел-ћ, некамо ли за свога „мужа." Па ни парницу о развенчаванм она н!е држала да е нћна , него као послове теткине, и тако ш8 се чинило, као да ће се тетка само р ставити са барономг. Самоћа шИ се све већма допадала-, ерг онда Н1е ништа слушала о парннци, него се могла са малнмг Помпешмг забавлнти, а у мислима неузнемирено такође и са свонмг „мужемг." Доста е ред|И до великогг сутона станла замишл-ћна на пенцеру, и задавала се.у поволвна ЈоИ промишлжш. До оне стране господарскога зданја, у коТИ е она живила, допнрао е нариг (увеселнвамћа шумица) одг високи, стогодишнви' букава и бреза. Па кадг би она увече на пенџеру насл4на стаала и у паркг доле гледала , ишло е обично некакво створен^ по шуми овамо-онамо, па би га нестало. Она ше могла , дабогме, у помрчини добро познати оно створен-ћ, но оиетг зато срдце 10И почне лупатн, кадгодг бм свако вече, готово у едно и исто доба оно исто створсн^ћ угледала. То е могла бмти и каква аветина, а може бити такође да е и посланикг н-ћногг „мужакои ш& валвда нма писмо донети, иа несме да се усуди, да у кућу уђе. (Цродуж^ће се.)

О селсћнпаћ сс нтнцапа. Преселиван-ћ птица селица за-цело е едно одг набзнаменитји поавлена у природи тимг внше, што се збмва по целоИ землви, по свакомг земалћскомг понсу (2опе). Занимиво е за свакогг пр1атела природе ово поавлен&Ј зато ће, можебитг, свакомг читателго овогг листа мило бити, ако поближе промотри.ио ово поавл^ћн-ћ. Покушатг ћу разнснити га учннћнимг у томг обзиру изкуствама изпитатела природе. У обште незна се шшг много о преселивашо пгица селица, и требало би точн1егг пажненд н савршешегг проматранл и изпитивана одг стране изпитателл природе. Колике птице и-ћвачице, штулаче и пловице оду у есенк одг насг и одселе се на зимину, а одг мало нвнхг знамо точно и за-цело казати, куда се одселе и гд*ћ презнме; да ли пошавши на путг непрекидно путуго, докг стигну на м-ћсто оно, гдћ имг е бож^ провиђен-ћ приправило топло поднебје и нуждну храну, или може-битг оне по разнима предћлима тумараго. докг онамо сгигну; далћ неанало за-цело, како оне тамо гд-ћ призпмуго

живе. да ли певаго, поединце или сдружене живе. Предћли око Днћпра, НатолЈа, Палестина нлн света земла и Грчка, особнго Африка нанобнчшн су нрибћжишта за птице селице изг нашихг иред^ћла и уооште нзг европскнхг земалн. Видшн е есенв велнка, неизмћрна нта летећа преко Средиземногг мора и преко Хелеспонта. Кадг се птице селеће се уморе, одночивага, одмараго се по адама. Оеобито е Египетг за многа, безбропна нта ови селнца итица станг знмованн, ербо онде имаде око р-ћке Нила и по адама доста мочвара, ригина, доста амфиб1н н зглавкара. Већа часгв овихг птица иутугоћи лети високо и ноћомг. Канда би 1Н ко позвао следе птнце селице невидимомг прсту Божјемг и но нагону природе, те се подигну у есенв силна нта хитећи у топлје пред-ћле, гди 1И чека зимниИ станг и храна; исго тако враћаго се оие у пролеће у мнлу свого домовину. У чему се пакг сасгои таИ природниВ нагонг, кон птице селице позива и нуди да се селе изг свога дома и опегг натрагг да се враћаго? Ово питанћ пада за-цело свакоме на } - мг, кадг то понвлћнћ природе разсматра; нсто тако као и остала у царству жнвотипн. Ко з г чн кукавицу, да подмеће сноа нн у гн-ћзда другнхг пгица ? Нагонг онан чриродниИ, когг е невндима Р3 т ка божа иоставила, засаднла е то у душу овогг рода н реда птнца. Само осећан1. неугодна времена, мећаве и зиме и оскудица у храни неможе бити з'зрокг селечш нкјова, то само неможе ове птнце склоннти, да се селе изг свое домовине; иначе би за-цело и све оне птице одселиле се одг наег, кое худо и кукавно по нашнмг пределима животараго зими. Како худо и кукавно живе кодг насг по лготоП зими врабци, вране, чавке, гаврани, гачићи, свраке и многе друге пгице, ипакг непадне ни еднои одг ш>ихг на умг одселнтн се одг насг кудгодг на зимину. Кадг у есенк дође оно опредћлено време селена птица селнца, онда нишга 10 неможе за} г ставити, да неоду бшо време будикако лепо и угодно, и премда имг неоекудћва храна, то оне ипакг оду. Затворене у кавезу птице треба проматрати, и осведочићемо се, како е силанг таИ нагонг природнив. Ове у заточешо чамеће птице осећаго у оно време, кадг нмове сроднице пођу одг насг, крозг више дана немирг, лепећу крилма особито ноћу по кавезу, изг чега се нсно види, да и оне у топлов соби, ни гладне ни жедне радо би некуда ншле, путовале би, селиле би се. Кадг опетг приближавати се почне оно доба пролећа, у кое се птице селице почну повраћати кг нами изг далека света, опетг биваго немнрне, као и при полазку нвшвомг одг насг. Ко има у кавезу препелицу, може на нбоИ примегиги, како по двапутг у годинн, у време одлазка нкезинихг сродница одг насг у месецу Сепгембру, и у време повратка нмовогг кг нами, у Априлу, показуе особитмИ немирг, како несташно лепеће по кавезу и крилма удара. Тако чини скоро пунихг 30 дана и то обично по еданг сатг пре запада

сунца; лети у то време изг едногг буџака кавеза свогг у друпИ, полета чесго кг покрову кавеза. Често е препелица тако пемирна и по целу ноћв, а до идуЈиВ данг спава, и чини се, као да е утруђена и невесела. Чини се, као да птице селице боре се саме собомг одлучугоћи, да пођу на иутг ; ербо прво него се кренЈ', чешће се скуплнго, в-ћжбаго се у легенго, докг коначно оду. Кадг човекг слуша силно ииштанћ, цврлгоган^ћ и прижелвкован^ћ ласта при нвшвочг поласку на путг, чипи се, кано да една другу наговара и ободрава, као да старје ласге млпђима казуго, како ће и куда путовати, а ове ш опетг као да запиткуго и туже имг се, како се бое тогг далекогг пута. Вивци сг почеткомг Октобра понвлгого се око села при тихои и ведрои ноћи, наГшре поедини, а по томг огласе се многи, докг наВпосле постане град одг нвихг. Мало е врсти птица селица, кое поединце путуго, већа частБ путуе у друштву, лете или само по дану, или само по ведрои ноћн; неке лете уредно, друге нтомице безг реда. Жерави, роде, дивћ гуске и патке лете у реду на рогалБ, кулуки и внвци у реду на пошикг. Путг е често далекг. Многе птице оду 600 сапв далеко, на нримћрг роде, жерави и лаете оду изг Шведске чакг до Сенегала, славулБИ у Перзјго, а изг Исланда дођу к' нами патке и друге, изг Сибирје бравеннцн, шлгоке и друге птице. Одлазакг и долазакг селица птица пада кодг разнихг родоаа 3' разно време, али у прнлично редовито доба бива. Ранје одпутуго старке птице, кое нензлегу младе, или кое су 1и изгз'били, те 10 невеже никаква брига за ове. Првипутг селеће се младе птице обнчно се закасну, буде зато, што нагонг природнмн нетишти 18 колико старке, буде зато, што су ове иза тибана дуго боловале, пакг чекаго, докг се подпуно опораве. Наипре оду одг насг смрдивране, жуне и кукавице. Тако се и натрагг повраћаго, само обично снажнш мужаци приспеду пре, него слабЈе женке. Шеве дођу натрагг наПраше, пакг 1и кадшто зло и хладно време опетг заплаши. У Фебруару већг су ту кодг насг. Поразм^ћрно узамши мало имаде птица станица (стални птица), далеко е већш броИ селица. Шго ближе поларномг понсј', то ман4 налази се станица. Некое птице, кое су кодг насг скпталице, остаго сталне по гожнима землнма, по ПортугалБСКои, Шнанш и Италш; а опетг по сћвернимг землама као што е Шведска и РусЈн многе су птице селице оне исте, кое кодг насг то ннсу, као што су крсгоклгонци, див-ћ патке, чавке и дивћ кокошке. Наше птице селице ове су: ривЈВ, орао, кангогг, осашг, мишарг, голубашг (кобацг), шевскШ кобацг, кулск1И кобацг, сврачакг, кигара, смрдивраиа, крен, ласта, брегуннца, дебг, кукавица, вшглавка, жуна , чворакг, дроздг, миварг, говедарка, жута плиска, трептелвка, самотнакг, славулБ, плава подволБка, цервеноволвка, црвенрепка, иогрмуша, међарнца, трначица, лнстарка, ракитннча, ритск1а дроздг, ритача, трстеннра, ро-