Podunavka Zemun

202

)ПОДУК!1КК1.

ПроперцШ поћз'тн мало замишл-ћнг и жалостанх чинећи се, потомг на еданпутг ђипи са столице: „Добру ноћћ, витезу! Пазите на Розалино обхожден4, и гледаите да н-ћне мислн познате, На свакЈВ начннг тешите е, и по волби 100 чините, да неби у свомђ предпрјапго, ако бм се у манастирг ићи преволела чрезг дуго отлаган& путованд ослабила, Добру ноћв !" Но племићг е имао врло рђаву ноћћ. Онђ се валао безт> наимаи'ћгЂ сна по постелви, тако е велико упечатлеић НроперцЈа повестћ, о коЈов онт. нимало н1е сумнао, у н-ћму пробудила. КадЂ би мало и дремати почео, видјо е у сну таласеће се кости, говореће мртво тело, и оногђ безЂ главе 10 штђ нсн1е — пробуди се са†као окупанЂ у 31ШГО. Но кадг свитати почне, онда се текЂ п4гове црне Фантазје у представлена радостна преобуку. Розалино одваженје на манастирскШ животђ све му се скорЈе биги видило. Бисоке мисли, кое е онђ о мудрости и сили Пронершевои пмао, пнтале су н-ћгову надеждуОнђ е већЂ располагао у паметп сг новци, кое ће му оваВ коракг н^ћгове унуке — и блага у развалинама принети. Сладкимг сномг подкрепл'ћнг, као да е чи гаву ноћв дшрно преспавао, остави свого постелго — и оде у Розалину собу. Онг засгане ову замишгћну, и каосаму у н^ћноИ соби. Сва н+>гова питаин буду сг иепзв+.стнимђ одговорима оправлћна.. — Немило обстинтелство за нлемића , ерг борба у коЈои се рна ћутећи са ммслнма борити чинила пробуднла е # у н-ћга стра', збогг кран. Но опетг му е мило било, нћну бодроств у мелаихолно, н4но лакомис.пе у озбилвно мпшленћ иреобраћено видити; ербо е онг ово за слћдство великогг упечаглелн држао, кое е догађаи пређашн^ћ ноћи кодг н& причинЈо. И кадг онг внди да н^ћне дубоке мисли ненрестано расту, и надежда н-ћгова почне на ново оснажити се. Чниило се да свакш зракг недростн, кои е сг нћногг лица изчезавао, на нћгово прелази. Но н-ћгова радостБ, кол му се изђ очјго светлила, н другш е узрокЂ ниала; сђ нестрнћнјемг очекивана понићв све се ближе и ближе приближавнла, Нћгово поверен4 на Проперцји бмло е безгранично тако, да га ни наИмана сумнп Јие узнемиривала; и понерен'ћ ово опетЂ нје ненаграђено остало; ерг ПроперцК! е сг обичномг точношћу у опред-ћлепми сатг дошао, и три полка служителн повео да 10 прате. КадЂ су кодг развалииа дошли, узие онг 4>аклу, и рекне дружегву да му сл-ћдуе. Крозг дугачке сазидане ходнике, покраи разрушенм зидова и неки опалп басамака , В0Д10 ш е садг крозг грдне просторе, а садг крозЂ узке, да се едва провући ногао , рупе — све далћ и далћ, све дублћ н дубл-ћ. тако, да еу и самн они поузданн служителви плашити се почели. Но као какавг храбарг генералг у битки, кои свое већг бегагоће вобнике словомђ и д-ћломг кг новомг нападенш ободрава, тако е храб^о племићг наговоромг и собственимг прим-ћромг очаавагоћз слуге, Проперцјго сл-ћдовати — и онда, кадг е, »ш укочене ноге свое заборавивши, балваиг некЈИ

брескочити хтео, и колико е дугг пао, наставш е онђ , негледагоћи на свои крвавг носг, сг истинитомг гомачкомг храброшћу , сво0 путг дал-ћ. ,,Станите! : ' повиче Проперцш наеданпутг, кадг су башг у нек!0 мрачанг подрумг ушли, „садг смо на месту!" И они опазе п |и чиннгоћон Факли неко црно псето, кое е на едномг брежулвку лежало , и на нби зј бе изкезило. Кадг су ово видили, слуге се одг сгра'а укоче, — и самогЂ вптеза изневери храброств. Проперцји само остане непоколебчмЂ. Оиђ да едномг служителго Факлу и продрзлмшо приближи се црномг ономг чудовшгу. „Ха , познаемг н тебе!" повиче онг, „макарг какавг 6 б 1 видг на себе узео — но познаешг ли гб 1 оваВ прутпћг?" Чудовиште се затресе. „1Јлаго е ово чрезг изискана благоделашн добјено. Бежи!" у истбш ма замане с' прутићемг , н псето урликагоћн побегне наполћ. г/ Копаите садг у| име Божје!" рекне Проперцји, и не безг смртногг стра започну служителБИ с' донешенимг орудшма свои посо. Па скоро ударе на нешто тврдо, кое е одг себе таванг звукг дало. Уплашени погледе на врата да се ше оно чудовиште вратило, — али онаД таванг звукг, кои е као сребрнг у ушнма витеза звечао, наеданпутг поврати овогг кг себи; онг ночпе уплашене служи гел'1; набпре речма, а поеле и самимг примеромг ободравати. Наскоро види онг нћгову желго нспун^ћну — изваде едан.г дугачакг сђ илехомг окованг сандучићт наполћ. Проперцш да кг полазку знакг, служптелБи узму сандучићг на рамена , и буду одг нћга некимг много краћинг путемг, него коимг су дошли, кг излаку развалине доведени. У замку веселогг витеза по обичаго опрости се Проперцш сг обећапћмг сутра га посћтити. Ко ће оппсати зачуђепћ двороуправителн и девонка , кадг они витеза — истииа сг раскрвавл'ћнимЂ носомђ , но певагоћа и играгоћа вратити се виде? Ко ли удивлен^ћ и лгобопитетво, сг копмг су сандучићг са свјго страна завирнвали и пипали? Ко ли ладностБ Роза.тЈе, н радоств племића, кадг се прн отваранго сандучнћа злато и сребро заблиста ? Ко лп наИпосле радостиу лудоств нћгову, кадг онг после бронна 30.000 талира нађе? Само е страхопочитан1е задржало витеза, да му ше изг благодарности и радосги око врато пао, кадг се Проперц!!! друпн данг на уреченмД сатг кодг нћга пожпо бмо. „Н вамг доносимг вћстБ," рекне ПроперцШ, „и то поволкну п неповолБну, како е будете употребили Збогг будућегг блага моп пергаментниВ листг за совћтг иитагоћи, нађемг на нћму слћдугоће речи написаие. „Прп овимг речма преда онг витезу лиетг_ кои оваи овако прочита: „Вечите су силе решиле , да се сакрпвено благо у развалнпама само 10Ш1г еданпутг иоходити може, но то ће одг литеза зависити, поредг означени условја, одг блага подигнути, колшо онг хоће: Прн првимг речма пребледи племићг доуста, но последн-ћ поврате му нћгопу природну

Фарбу, то еств: био е опетг жуто-зеленг. ,3 почитуемг решенћ вечите силе," рекне онг задоволанг. „Но опетг бБ1 радо знао, оћу ли н наеданпутг постати богатимг, или мало по мало ?" „Н мислимг одговори Пронерши , „да е прво болћ. Но колико бм вм желили имати блага ?" То е 6 б1ло врло смешно питанћ; ерг жеђћ за новцемг кодг витеза бБ1ла е неугасима, зато му е и тешко било , суму опред-ћлпти, а нје се хтео опетг предг Проперцшиг неблагодаранг и незадоволннг показатп. На срећу избави га овап изг овогг неописаногг недоум^ћшд. „Бмли," рекне Проперцјв, „са три мп.пона талира задоволбпи ?" „Био би истина!" одговоривитезг; „премда бб1 са шестг милјона више добра могао чинити, и премда у моши влаетн стои шгатг двнпјтб толико присвоити, али треба задоволвни да будемо." „Али и улагагћ морало би двогубо иш четворогубо бмги," одговори Проперци - }. „Какио улаганћ?" запкта вптезг. ,.„3а благод^ћнша," одговори Проперпји." „Та ви нисте валнда позната условја заборавили." „Боже! нашго ме опомин-ћте?" повиче витезг, „колико е улаган^ћ ?" „300,000 талира десетЂ пута умножени чине трн милшна." „Грдпа сула!" уздане впгезг и иочеше се по глави. „Дооитђ е шштђ ве1нп." рекне Проперцја ладно , „но одг васг завпси сг манвимг добиткомг задоволБиги се." Ове речн поразе внтеза. „Нама непристои," настави онг мрзоспо; „Срећу, кого намЂ само небо дае, да презиремо. И ћу нуждпу суму . . . ." Овде уђе Розалја у собу. — „Зарг сте ви овде?" повиче она, и полети кг Пропершго. „0 мудрии мужу! Одкако ми е ваше огледалце мого будућу судбину предсказало, одг тогг времена немогу да се смиримг. Н самв се одважила да будемг калуђерпца." „бси ли?" повиче витезЂ као изванг себе одг радостн, „еси ли зацело одважила се ?" при овимг речма загрли го, и полгоби е ватрено, а.ш као громг изг ведрогг неба осетн изненада ћушку одг Розалине руке, да су му запиштале уши. Проперц1Г1 сг ватренимг очима приступи кг витезу: „Како то! Зарг се ви неустручавате едну невесту неба страстнимг поступкомг дражитн?" Но почемг е витезг шштг сг огворенимг устма као немг стаао, окрепе се Проперцш кг РозаЛ1и: „у кои сте манастирг намислили?" —■ „Ма у коимудраго; само што пре то бол4!" рекне РозалЈа, „и сутра ако могуће, ербо н овде внше остати немогу." Почемг се Пропервдв обећа за нго бригу носити, одпрати е до врата. „Опростнте!" рекне племићг чимг Розалн изиђе, „опростнте, да санв се у великои радости избезум10 мого унуку полгобити; но будите уверени, да то нзг никакве телесне страсти ше бшо. 0! кадг бм вбт знали, колпко оваи коракг Розалје мое улагаић одлакшава. Н-ћно нмаић изиосп управо головину овога, и л сада сђ нБимг>