Podunavka Zemun

308

подуеишм.

нута моралнимг кужнимг задаемт. паризскога жи вота, н!е ни помислила на поиварене нрави, кои се претваран^ћмг свима допао бно. Родителви девоДке не само да нису окоме сагозу на путг стоали, већг су држали да ће нниова кћн венчавши се са младимг Дибоомг наисрећиш у варошици постати, и садг су гледали да се то шго ире сврши. Маделина као свагда послушна покори се волћи свои родителн и ако е овогг часа почела да тзтуе. Она е нешто мало нредчувствовала свого будућу судбину. Текг после венчана на неколико дана, дозна Маделииа како шД е м10 био надзирателв, кога одг тогг времена никако на прозору ни на врагима апотеке ше могла да види. Она е одг садг све већма туговала, али у потаи. 1ошгг ни по године ше прошло бшо одг Дибове свадбе, и Маделина га скрозг упозна. Она е презрела свогг невалнлогг супруга, коме е досадно бктло да се сг нвомг обходи, већг е тражш последн^ћ женскин^ и сг нћвма се често забавлно. Онг е често ишао у оближн'1; велике вароши и у Паризг и доводјо у Браи женскин^, сг коима се проводјо и кое е о свомг трошку издржавао. Маделина сг дана на данг све се већма губила докг јои наипосле и родител ћ одг велике муке, што су свого единицу тако унесрећили, пре времена умру. Одг овогг времена Маделина непрестано е даноноћно плакала и никако више ше могла свога мужа предг очима гледати. Изг тога породе се ужасни догађаи, н последнн одг ови имала е жалостшлЛ исходг, да е Маделина побацила и после тога ако се разболела и умре. Дибо радовао се, што ће се свое „лнцем^рке," као што р онг називао, опроститн и велико богатство насл-ћдити. — У брачномг уговору одредили су да сво иман4 ономе ко одг нви двое живг остане припадне — и заповеди те е шштг оногг вечера у гробницу ц-ћни родигелн положе. Чимг су е саранили стане настолвати да се ни наиман-ћ што о умрлов з т н^говои кући неповеде разговорг, притомг наложи да собе добро уреде и осветле и валнну вечеру сготове. Онг самг собомг оде и по помрчини доведе младе непошгене Паризкин4, сг коима е целу ноћк частећи се провео. Надзирателго Сенаку судбина Маделишша бмла е позната, и честа извест, коа е одг служавке б&дне госное дознавао шштг су му већу муку причиннвала. Кадг е онг дознао за н-ћну прераиу смртБ, сасвимг одг великогг бола изнемогне, а уедно и благодари свевишн&му Створителго што е немоћну ужаснм мука и патна избавш. Зав1внг у огртачу изг далека ишао е за погребомг, и садг е у свомг срдцу само шшг едну желго подранБивао, да мило Маделинино покривало тштг едномг види. Одг како се она венчала била, клошо се као одг какве грешнице. Онг е садг непрестано чезнуо да е шштг едномг види. Тако дакле купи две повеће воштане свеће и упути се на гробл^. Одг прилике могло е бити по ноћи, кадг е Сенакг са за-

пал^ћномг воштаницомг у отрашну гробницу сишао. Безг да се и иаиманћ страш1о — снета лгобовв сасма е преиспунила бБма н-ћгово срдце, те тако н'|в могла никаква дрз'га помисао у н'ћму се породиги — корачао е поредг мргвачки сандука докг н1е дошао до Маделининогг и у исто га време одклоии. У истомг лежала е она лепа као ангео у белпмг венчанимг алвинама. Воштаница, кого Јои чело главе намесло био, озарнла е лепе разговетне черте лица; онг е дуго сгано и гледао е одвећг жалостно. Наипосле привје се кг нбои ; онг е то чишо безг вол-ћ. П Р и рода захтева н г ћно свето право; никада онг ше помисл10 бмо на таково што, да свого лгобезиу полгоби. Сада, почемг су ши уста као и цело тело живостг изгубила усуди се те е полгоби. Уплашенг тргне се. Шта е то? Та она шб тако ладна као што су обично мртваци! У овииг устнама топлии: токг крви јоштг се ше укочЈо. Млогомилостивнв Боже, да ли е то могуће ? Да ли Маделина ше заиста мртва ? Сенакг био е особито искусанг у медицини и кирургш. За тилни часакг раздере 100 одећу и почне кушати знаке живота. У истни ма нко се обрадуе; онг е 6бш примЉпо некакву топлоту и крвотокг. Лгобезна ше мртва. Брзо е упрти и изнесе изг гробнице, да очекугоћемг звонару свое одкровен-ћ означи. Оба човека однесу Маделину у ћелјго, положу е у креветг и Апотекарг препише ши нуждне лекове, а међутимг отрчи самг кући да нуждна средства донесе. Онг оде брзо и врати се, протрла ЈоН тело са акимг мирнсима п неколико шв капји у уста сун}'. На еданг часг после тога уздане и сва се ознои. Онг 1оИ отвори едну жилу на руци и крвв почне да тече. Она отвори очи. Зачуђена гледала е около себе. Она е све то држала за лепнИ санг. Напоследку Сенакг нко обрадованг повиче: „Будн Богу хвала и евима Светима!. . . . Она е спашена! — Можете ли говорити, драга госпош? како ваиг е." „Хвала Богу, добро! одговори му. Али гди самБ н ? шта се самномг догодило ?" „Мала нека незгода догодпла вамг се. Ваше етанћ недопушта ми, да вамг све саобштимг. Кадг будеге оздравили све ће те дознатн." „Али зашто а нисамг, у мошМ кући, у мо100 соби, у момг кревету ?® „Особнтни случаи ту васг е довео. Сутра ћете причину дознати. Садг будите споковни. Санг ће васг опоравнти." „Али не овде. Страна околина страши ме. Н васг молимг, господинг Сенаку, одведите ме кући. Овде не могу никако да останемг." „Останите само до сутра. Ако се сада повратите може вамг се здравлћ шштг горе пореметити." „Не! никако ! Заклин&мг васг живимг Богомг: одведите ме кући. Овде ми е сасвимг досадно." Сенакг н!е 100 могао молбу никако одбити. Црквенакг донесе носилБку, положе сасвимг брижлБиво болну, и садг е оба човека упрте и упуте се у варошБ. Апотекарг ако ожалошћеиг,

што мора ово благо безсавестномг мучнтелго издати. Неколико минута непрестано е мислјо , да предг Маделиномг клекне, да 100 све одкрје и да е закуне, да заедно побегну. Онг е знао, да богобоазлБнва женскинн неће пристати да противу БожЈе и лгодске заповеди преступи, и самг се свои погрешнн мпс.ци стиднј. Тако дођу кодг Дибове куће и стану куцати на вратима. Мало затимг отворе. Самг Дпбо изађе са свећомг у руци, стане прислушкиватн и грдити што га тако доцне узнемираваго. У наивећои тншини уђу у кућу и спусте носилБке Маделина устане. Дибо почне ужнсно викати и стропошта се на патосг. Уплашени послужигелБи разбегну се кудг кои. Страшно лукан-ћ орило се по це.гоИ кући. Покварене Паризкин^ћ изишле су изг куће, као да ш е каквмГ! ангелг са пламенимг мачемг гонш. Црквеннкг и Сенакг однесу у н-ћну собу изг умрлни воскресавшу женскинго, положе е на мекану иостелго и набаве 100 све потребно, почемг у кући ше бБ1ло нпкога живогг. Сенакг донесе изг апотеке нове лекове и одреди ши да ш у изв-ћстно време употреблгое. Иаипосле заспи. Садг пођу лгоди да одбегше иослужител-ћ потраже, н тако наиђу ва Богомг заборав.тћна Дибоа, кои е на землБИ лежао. Нико одг н^ћговБ! послужитела нје га жалш; сви су иреко нћга у ономг стра'у нрешли и гледали да се што пре одг куће одмакну. Оба човека подпгну «'а и однесу у нћгову собу. Они су мислили у почетку да е у несвестицу пао, и иосле виде да е еасвимг оладнјо. Сви лекови бнли су безг икакве асае. Страхг е ошеногг невалалца умртв1о. Сенакг се старао, да Маделину ничимг не узнемируго. У едно исто време и радостанг и боланг доводш е лекаре и друге лгоде. Наеданпутг се Маделина пробуди. Дибо е на место пао мртавг! — редка промена судбине! Сутра данг положи Сенакг у ономгистоиг сандуку у коме е Маделина положена 6 бш Дибоа и сарани га а Маделина мало по мало особитомг негомг и надзираЈгћмг н4говимг предигне се. Чимг е устала све точно дозна шта се сг НБОмг збило и издви навтогшго благодарностћ своме спасителго. Маделина насл&ди сво благо вЂногг несрећногг мужа, кои е у намери бно да сво благо, како свое тако и миразг, кои му е Маделинадонела, у наВвећоИ разкошности са блудшмг Паризкиннма растури. — Садг ше више бнло никога, кои бн 100 позиву н^ћногг срдца на путг стао. После толико у неволви проведенн година постане супруга одвећг лгобећегг Сенака, кои е међутимг апотеку одг свогг господара купЈо. Цела варошБ радовала се сагозу ово двое млади, кои су после тога дуго у иаВвећоИ срећп и богатству живили, тако да сј * п своииг поСЈтћдоватедБима ие само превелико благо, како у готовомг новцу, у огромнимг зидинама и полбскимг добрама, кое е благо посл^ћдовало после устанка Маделине, почемг е Сенакг дао начср-