Pogled na međunarodno privatno pravo

извори МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАЗА 93

свог законодавства. Касациони суд одбацио је њихово тумачење, којим се ишло да се начини вов грађански закон: судија се никада не може начинити законодавцем, нити се узвисити над законом. Међутим један је немачки писац тврдио, да закони, противни извесним начелима науке немају никакве важности, јер такви закони не би били никакви закони. Струве претпоставља, варедбу законодавца, да судија мора увек решавати међународне спорове по терпторијалном закону, не водећи никаквог рачуна о закону, земље, где се правни посао свршио : овај би закон вели он, био радикално ништаван.) До таквих заблуда долази теорија када она живи изван стварног живота.

Закон се ретко наводи у потврду неког мишљења, јер нема текстова. Један немачки правник, који је написао врло ваљану расправу 0 начелима наше науке, Вехтер, вели, да кад закон ћути о међународним односима, судија може и треба да примени земаљски закон по аналогији. Истина је да је у ошштем праву призната. примена по аналогији; но може ли се ово правило распрострети на. односе, у којима Фигурише странац, и на правне послове обављене у иностранству % То ми изгледа доста смело. Вехтвр наводи примере који се не тичу предмета. Ов претпо-

(1) Моп Бишуе, Џађег 4Даз розшуе Шесћезшевећа 11 зејаег Веглећипе ап! гашићеће Уегећавјтвзе ппа шег Фе Апуевдипа Фег Севефље мегасћаедепег Огје (1834) стр. 121. Вехтер је оборио ове крајкости = Агећу !ие суша веће Ргаж= Св ХХТУ, стр. 238. 239.