Pokret

покрет 53

да се диже. Сад се из етапе строгог уздржавања од сваке државне интервенције и само строгог кон“ тролисања средством девизне политике, прилази политици снажења и строге дефлације. Ова политика имала је и својих несумњивих успеха. Њена прва добра страна била је у томе, што је она остајала за све време стална, експриментисања није било; и друго, успела је да релативно стабилизује наш' новац на страним берзама, што је било од велике користи за наш привредни живот. Исто тако, последица је те политике, што је први пут између државних прихода и расхода постигнута пуна равнотежа. — Но она је имала и рђаве стране дефлационистичке политике, које су се код нас морале тешко осетити када се зна колико је наш привредни живот спутан због недовољне количине новца у саобраћају, а поглавито кад се узмеу обзир наш индустриски развитак.

У новијој финансиској литератури, нарочито сад после рата, обилно је дискутовано питање дефлације, у вези са тешким послератним финансиским приликама, Политика дефлације нашла је и врло оштре критичаре. Код нас та политика подизања вредности новца редукцијом новчаничног оптицаја, и ако не стриктно одржавана, није дала оне резултате које су очекивале њене присталице. И ако се вредност нашега новца креће данас из. међу 650 и 7 швајцарских франака, цео живот је скупљи за 150/о, често и више, него онда када је динар у Цириху бележио 9:15. швајц. фр. Изгледа апсурдно али је факат: цене су се попеле за 159; и привредна криза је много тежа у пркос томе што је новац постао јачи. Потпуно је тачно да је дефлација у многим гранама знатно зауставила нашу привреду, укочила скоро сваки интензивзији рад и развој наше индустрије; увоз је због тога прилично увећан па према томе и наша пасивност.

Поред свих ових замерака налазимо да би, без колебања, требало наставити овакву политику. Наравно, не зато што је она идеална, већ зато што је она корисна као прелазни стадијум за једну нову политику, која ће дати несумњиво много веће резултате. И зато ако мислимо да што пре решимо питање наше валуте, које је од судбоносног значаја, стање овакво какво је треба задржатине чинећи више никакве непотребне експерименте, како би се што раније могло да приђе извођењу новчане реформе код нас.

О ЖЕЛЕЗНОМ РУДНИКУ ЉУБИЈИ

У приказу књиге Г. Г. Јосе Лакатоша“и Аце Деспића о Индустрији Босне и Херцеговине („Покрет“ бр. 19. и 20. од 14. јуна 1924. год.), говорећи о рударској издустрији Босне поменули смо железне мајдане реона Љубије, велике резерве нашег богатства о чијој вредности није довољно обавештен већи део нашег друштва.

Према податцима које су ревносно прикупили аутори књиге о Индустрији Босне пи Херцеговине (користимо се љубазношћу Г. Лакатоша да обја. вимо две схеме љубијских рудника по клишејима поменуте књиге), д-р Фридрих Кацер, највреднији истраживалац и најбољи познавалац босанских рудника, констатовао је у подручју реке Сана око 50 места на којима се налази железна руда. на саму Љубију и њену најближу околину долазе

(ди тона

[| Есола

99 места, од којих нека и са енормним резервама руде и рудом врло доброг квалитета.

Тек за време светског рата вредност љубијског рудног блага оцртала се у јасним контурама. Услед велике потребе железа за време рата и оскудице у железним рудама, аустро - маџарска војна управа да би могла задовољити потребе својих ливница бацила се на најширу експлоатацију свих железних мајдана бивше Аустро-Угарске паи на оних љубијских. МИ ако су испитивачки радови и све претпоставке стручњака говориле већ раније за то да су љубијски рудници врло богати, фак: тично стање које се нашло кад се приступило експлоатацији великог стила превазишло је сва оче. кивања и псказало: да железни мајдани Јђубије спадају у највеће не само у Европи него уопште на свету, и да је љубијска железна руда прворазредног квалитета. -

По свом географском положају а и по геолошким односима налазишта железне руде у подручју реке Сана могу се поделити у три групе: у прву спадају ЈБубија и њена околина, у другу Стара Ријека и Стари Мајдан, трећа је на десној страни Сана између Стратинског и Санског Моста. Прве две групе одељене су међусобом само једним горским гребеном широким око 1200 метара, док трећа група чини сама један засебан рудни ревир.

Према истраживањима стручњака, железни мајдани Љубије и њене околине припадају карбонској формацији. У карбонским шкриљцима и пешчарима леже уклопљене у облику сочива знатне наслаге железне руде и то поглавито сидерита који према површинским партијама прелази најзнатнијим делом у лимонит. Спорадично се наилази и на хематит. Према томе не представљају ни љубијски рудници једну јединствену формацију (једноставан седименат) него читав низ сочивастих ужљеботина често веома великих димензија. Због тога је врло тешко и утврдити тачне димензије ових наслага; скоро код свих досадашњих детаљних истраживања показало је се да се често пута испод на око врло незнатних изданака руда налазе огромне рудне масе. Такав је био случај баш са изданком Јаворик који је данашње најбогатије љубијско лежиште руде и који стварно и представља данашњи љубијски железни рудник.

Рудник Љубија простире се по целој површини брда званог „Јаворик“ (који се протеже од севера према југу) и то у просечној дужини од

Ргогег 5Кгог ји ођргети:

Бизђам „Лфатибом Даман | Куре

Заљом је 4 27277 ВА, 15 Јегомк ЕТ. 24 Вобло Зале 7

К—- | 2222 оте МТ

Малу > Пе КАЛИ мај у 1. 2 | О КА та И Бепо. и 2 ПА МАША ЛАА МА Му

| | КУ БИ АИ МА МИ ПЦ НК и |

Ва у

ИМА ПЦ МИ | Ју „222 21А 68 7, МИН и" АНИ ИМ | ћ У