Pokret

36 покрет

Али се по њему ова тешкоћа да лако отклонити ако се упустимо у дубљу психолошку анализу наших снова, јер је по њему сан пре свега чисто психички феномен. Метода којом се он при томе служи названа је исихданалитичком.“

Код већине наших снова треба по Фрајду разликовати две ствари: њихов манифестни (привидни) и њихов латентни (скривени) али прави смисао. Ова разлика између манифестног и латентног смисла снова да се лако опазити код мало час поменутог сна о папиној смрти. Манифестни смисао сна чини овде бесмислено сазнање да је умро папа, док латентни. његов смисао чини жеља да се продужи спавање. Ова разлика између манифестног и летентног смисла сна испољава се по Фрајду нарочито онда, када се у сну реализују какве наше потајне жеље, које ни сами себи не смемо да признамо, а сваки човек има или је имао таквих жеља. То нарочито важи за извесне сексуалне и неморалне жеље. Зато што ове жеље долазе уувек у опреку са нашим и моралним ја, оне се у будном стању увек потисну из свести, те за њих обично и не знамо. У сну када је контрола савести много слабија, оне се појављују али у прикривеном облику, јер глас савести и ако је ослабио још увек постоји. У сну ми по Фрајду вршимо цензуру тих забрањених жеља и мисли, како се наше морално ја, наша савест не би противу њих побунила и сасвим их потисла из свести, као што је то случај у будном стању, кад нам се сличне жеље случајно појаве. Као што писац каквог политичког чланка из страха од цензуре даје својим мислима сасвим други облик него што би то радио кад цензура не би постојала — чини алузије да би могао _ како тако дати изразе својим мислима и жељама, тако и ми у сну из страха од наше савести дајемо жељама сасвим други облик, како их савест не би по„тиснула. У једном предавању о психоанализи, одржаном у Америци, Фрајд врло рељефно објашњу е шта значи цензура наших жеља овом анекдотом. Два су се Енглеза врло брзо обогатила на један посве недозвољен начин. Кад су то постигли стало им је било много до тога да и у друштву стекну угледа. Обојица поруче портрете код најскупљег сликара у вароши, чије су слике тада биле јако у моди и сматране као читав уметнички догађај. Кад су слике биле готове приреде сјасно и луксузно соаре, обе слике окаче у једном салону једну поред друге и позову у госте све најотменије грађане из вароши. Између осталих и једног познатог уметничког критичара, који ће гостима објаснити вредност и лепоту портрета. Кад је дошао тренутак да се слике покажу, и кад су сви гости стајали очекујући суд критичара, овај окреташе главом као да нешто тражи, показа прстом празне место између обе слике и рече: „Ала ућеге 15 ће Замошг2“ (а где је Спаситељг) — Права намера критичара била је несумљиво да каже: „ја видим, ви сте обојица модерни разбојници и ништа бољи од оних између којих је био на Голготи разапет Христос. Штета што и овде између ваших слика није насликан Христос на крсту.“ — Он то разуме се није могао отворено рећи, једно из обзира на друштвену пристојност, друго зато што домаћини можда располажу снажним мишицама и мно-

# А. Форел је увео израз психоанализа па према томе психоаналитички.

гобројном послугом, те зато прибегава алузији и врши цензуру своје праве и првобитне мисли.

На сличан начин врши се по Фрајду цензура наших жеља у сну. То су увек оне жеље, које миу будном стању брзо сузбијамо и не смемо ни сами себи да их признамо. У сну оне ипак нађу начина да пређу преко прага свести, али бојећи се цензуре савести, која ни у сну није сасвим угушена, оне узимају скривен облик, везују се за какав равнодушан садржај, иза кога се ипак да прозрети прави смисао сна. Како се тај прави смисао да открити, Фрајд покушава да покаже многим примерима, од којих ћемо ми навести само овај:

Једна млада девојка сања једне ноћи да је Карло, син њене удате старије сестре, умро. У сну она види дете на мртвачком одру у малом ковчегу, скрштених руку, опкољеко упаљеним свећама, исто онако како је изгледао и његов старији брат Ото, који је умро пре две године. — Кад се узме у обзир да је дете било потпуно здраво, онда цео сан на први поглед изгледа сасвим бесмислен. Они, који сновима поричу сваки смисао, обично за доказ свога мишљења и наводе овакве снове. Да овај сан може бити израз какве жеље, нико у почетку и не помишља с обзиром на његов грозан садржај. Па ипак Фрајд налази да га је психоаналитички могуће врло лепо објаснити у смислу његове теорије.

Девојка која је сан уснила остала је рано без родитеља, те је прешла да живи код своје удате сестре. Ту се заљуби у једног младог професора, кога је често виђала у сестриној кући. Кад удата сестра то примети, умеша се, поквари ствар, и младић престане са својим посетама. Девојка, и ако се с њим није више састајала, користила се сваком приликом где би га могла неопажено из далека посматрати. Зато је посећивала све концерте, позоришта, предавања, где је могла претпоставити да ће видети љубљеног човека. Баш уочи ноћи, кад је сањала смрт свога малог сестрића, опет је узела карту за један такав концерт. Проф. Фрајд — који је девојку добро познавао и у неку руку био њен повереник, а коме је она два дана раније сама причала да ће ићи на концерт, јер се нада да ће тамо видети професора, упита девојку, која му је испричала свој сан и молила да јој га протумачи, да ли се сећа каквог догађаја који се десио после смрти малог Ота. Девојка одмах одговори: „Дабогме, тада је професор после дуге паузе опет дошао, и ја сам га гледала поред ковчега малог Ота“. Фрајд девојци сада сан протумачи овако: „Кад би сад и друго дете (Карло) умрло, поновило би се исто. Ви бисте провели дан код ваше сестре, професор би сигурно дошао да изјави саучешће, и ви бисте га под истим околностима као и раније опет видели. Сан не значи ништа друго до вашу жељу да поново видите професора, против које се ви бориге. Ја знам да ви карту за данашњи концерт носите у џепу, сан вам је виђење, које треба да буде данас, убрзао, за неколико сати“.

Фрајд осећа да се многи са овим тумачењем сна неће тако лако задовољити. Изгледа невероватно да једна девојка може желети смрт свога сестрића само зато, да би том приликом могла видети човека у кога је заљубљена. Да би ову тешкоћу отклонио, Фрајд нарочито наглашује да смо ми у сну много себичнији, и да све мрачне особине нашег карактера налазе тада много лакше израза, јер је цензура савести слаба. Према најгрознијим и најнеморалнијим