Policija, Oct 01, 1911, page 57
601
варошке' кутке завлаче да пронађу лица која могу бити опасна за јавну сигурност или она која треба да се подвргу законској правди за већ учињено дело. [о су службеници којима није опредељено радно време, који су стално у покрету, и дању и ноћу, и на зими и на летњој припеци, и на ветру и на мразу. И _за сав тај превелики Ре рад кои ПИ не виде, али чије. благодети уживају, они не -
само да су бедно награђени — па не зла љенано и за будућност неосигу- _____ рани, већ их јавност — гра=
Банство, место признања
и захвалности, назива по-
грдним. именом „шпијун“ и
често предусрета као неке
своје непријатеље, иденти- · фикујући се на тај начин са злочиначким светом, ко-
ји заиста има разлога да
их мрзи. |
У тој малој али одабраној четици криминал-
них службеника београд-
ске полиција пок. Давид
заузимао је једно од првих
места. Када је требало да
се какав кривац пронађе
и ухвати он није знао ни
за страх ни за одор. За
кривични свет био је прави
Давид- Крсмановић г
страх, јер су га знали да им њуши трагове као ловачки пас дивљач.
У тој непрекидној даноноћној борби са злочиначким светом он је за добро и сигурност Београђана и свој живот изгубио, ма да би иначе по годинама још дуго година могао београдској полицији корисно послужити, остављајући за собом незбринуту супругу са нејаким дететом, а код предпостављених и другова неизгладиву успомену одличног службеника и верног и доброг друга.
Бог да му. душу прости!