Policija
2
последњег сматрао увек као жртву ћуди и обести старог _ режима. ; Петроград и Москва били су у најгорем положају у адми- | аистрвгивном погледу, јер за њих, за све време Керенскове владавине, није била издата никаква полициска уредба. У центру, у Министарству Унутрашњих Дела, укинуто је одељење Опште Безбедности, које је управљало целом руском полицијом, и замењено „Главном Дирекцијом за Милициске послове“ састављеном од нових „чиновника“, бираних такође међу адвокатима или бившим револуционарима, а без и једног стручњака административног и полициског. Један од револуционарних министара, Аксентијев, сам је признао, да је активност ове дирекције ограничена само на израду статистике убистава, крађа, паљевина, на основу новина и телеграма. Једина пак ствар, коју је могао да изради један министар привремене владе, 10 је, да напише у дну једне овакве статистике: видео са незадовољством ...“ Каткад би се, по далеким провинцијама, десило да који енергичнији становник сам организује какву врсту добро оружане жандармерије, за одржавање реда у целом пределу. Ту се служило старим средствима: казнама, хапшењем и чак бичевањем. Али, у већини провинција, а нарочито по великим варошима и индустријским центрима, народ је био терорисан бандама ослобођених или помилованих злочинаца "и стотинама хиљада бегунаца с фронта. Агенти полиције безбедности били су немоћни, јер су некадањи злочинци и на њих саме често приређивали читаве хајке. Првог месеца рево„луционе владе, у самој Москви, преко 20 бивших чиновника полиције бесбедности пало је као жртва злочиначке · освете, Оваква немоћ полициских органа учинила је, те су масе, већ у лето 1917. почеле да суде саме злочинце ухваћене на делу, или подозреване, а често и лица, која јој се просто нису допадала. Доцније, заволевши тај начин самосуда, масе су се почеле служити њиме противу самих милиција. У Москви и другим великим варошима народ је често злостављао, па чак и убијао агенте и чиновнике.
Као пример постављања нових виших чиновника по милицијама може се навести и ово: у Петрограду, „општински управник“ је био лекар — доктор Јуријевић, а у Москви > исто место заузимао једао адвокат из Харкова — Касла.ки.