Policija

— 862 —.

Размишљао сам дуго о деци, нарочито о женској. Она "су напуштена, распуштена, падају из порока у порок, из греха ту грех. Друштво 'е склоно да за мали грех дигне вику; склоно је да убије дух у девојке и онда када она учини какву наивну грешку. А овако префињене лажљивице, крадљивице и уметнице у том жанру разапиње на крст без пресуде. Убијање воље, малтретирање за најмању погрешку развијају пороке све више. И та Евгенија била је испочетка у рукама слабог учитеља; доцније су јој рђаве ствари постале навика. У оваквим приликама држава има своју дужност. Најпре да спречи квареж код женске деце а кад га већ констатује да га локализује и код дотичног лица у клици убије. Зато је потребно створити заводе за младе девојке и девојчице које су посрвуле или су склоне разним пороцима. Ту у заводу, под јаком контролом и систематским радом од њих би се створиле добре домаћице.

С тим треба што пре покушати, па смо и полицији уштедили доста главобоље а породици и друштву припремили "ваљан кадар.

Београд. Влад. К. Петровић. А ИСТАК ЗЛОЧИН И КАЗНА

Група Срба избеглица седела је једно после подне, као "свакога дана, пред кафаном „Штразбург“ на кеју тулонског пристаништа, дивећи се призору који је велико ратно пристаниште пружало пред њиховим очима. Огромне ратне лађе француске морнарице, улевале су им пријатно осећање заштите _ и наде за повратак у отаџбину.

— Добар дан, господине П...., обрити се једноме од њих Француз у морнарској униформи, изговарајући овај поздрав правилно на српском језику, што је зачудило све присутне а нарочито онога коме је поздрав био упућен. Он устаде и прихвати пружену му руку, док му је из Ро45 лица показивао да не разуме овај сусрет. :

— Шта, не познајете ме вшнер Зар нисте ви били пожицијски чиновник у Београдуг Та зи сте ми спасли живот!