Policija

68

— Ах, да, Жан Дипон! Да, да, сећам се. Извините моју заборавност, али мислим да има од тада више од три године и то какве. Но зар нећете сести мало у друштву старих пријатељар упита га најзад П.... понудивши му своју столицу.

У томе тренутку одјекну оштар звук пиштаљке са једнога. чамца, који је пристао уз кеј недалеко од тога места. Многобројни морнари, који су се дотле шетали по кеју, поврвеше журно и почеше ускакати у чамац. Жан показа на ове руком и рече: |

— Допкан је господине! Ја морам са друговима, вечерас крећемо. —- При томе поздрави све присутне, журно стеже пружене му руке, потрча и стиже таман на време да ускочи у дупке пун чамац, који с“ већ био почео кретати од обале.

· Друштво пред кафаном гледало је неко време за чамцем који се удаљавао. Кад овај најзад приспе до једнога дреднота и пошто се морнари један за другим попеше на њега, пузајући се уз ужад која су висила о гредама истакнутим са брода, 5 један од присутних обрати се познанику отишлога морнара:

— Па добро, зар нам нећете причати о овоме Французу, који тако лепо српски говориг

= И коме сте, како он сам каже, спасли живот, додаде други. — Сигуран сам да у гоме мора бити ваше полицијске вештине!

— Погодили сте, одговори упитани. — Са овим Жаном упознао сам сеу Београду, приликом вршења своје дужности, —- управо у том случају нисам је вршио онако како сам то по „правилима службе“ требао да чиним, те ће боље бити да о томе и не причам: Он је извршио један злочин, а ја сам му помогао да избегне казну.

— Већ сте почели и ваљада нећете сад прекинути. Оправдајте се, — повикаше из друштва, те умољени испевши остатак вермута из своје чаше, поче овако:

"— То је било крајем прве године рата. Велики француски марински топови, одређени за одбрану Београда, били су приспели и ступили у дејство са околних положаја, тако да смо од неколико дана слободније дисали. Бомбардовање вароши било је ређе, али је непријатељ у толико више осветљавао ноћу рефлекторима, чија је светлост била толико јака, да је, како арича један мој инспектор, његов петао кукурекао у свако