Policija
6
ћује на то, да на примљени спољни удар каквог непријатеља не морамо одговорити истим ударом, јер такав акт може да. има за нас на пр. више непријатности него да отрпимо нанети бол, повреду или увреду. Брзина мисли у одлучивању "обавља се у дну наше савести с обзиром на умне способности. У колико је и чим је размишљање отпочело у толико је сигурније, да ће одлука, с обзиром на стечено васпитање, бити разумна. Сматра се у ствари, да ће она бити резултанта наацих наслеђених и васпитањем оплемењених или услед неваспитања окорелих особина. Тиме хоће да се каже, да наша „одлука зависи од тога, да ли је наш мозак потпуно здрав или није, што је наравно врло тешко или скоро немогуће утврдити. Медицинска наука није још дошла до тога сазнања. да простим посматрањима живих бића утврди, колико је које од њих више или мање нормално или анормално.
_ Тежиште питања се онда своди на спорну тачку, да ли је наша личност — умно биће слободна и у колико у своме одлучивању рада.
Данас нико више не спори, јер смо на основу простог искуства сазнали, да се ми сви рађамо са извесним наслеђеним особинама. Наука је при том дошла да објасни или да учини спорним: да ли су те особине проста резултатна особина свих наших предака или су оне изњесно „уметање“ на особине неког од предака. Она није успела ни код животиња да то објасни, где је лако контролисати произлазак једне генерације из друге, а још мање код људи, где је немогуће са «сигурношћу пронаћи све претке и утврдити њихове личне особине, Остаје као сигурно само једно, да се ми рађамо са извесним телесним и душевним оптерећењима наслеђеним у опште од наших предака. Наш мозак није створен по нашој вољи или науци, већ је потпуно од тога независан; напротив зависан од случајности, које се не могу контролисати,
Ми по правилу имамо наклоности ва здравље или болест наших родитеља, мудри смо или пргави и напрасити као што су иони или са извесним изменама услед укрштања крви. Са «сигурношћу животног искуства можемо да тврдимо, да је свако дете више или мање импулсивно, и да немамо никакве“ гарантије у томе, да ли ће оно доћи у тзв. срећни еквилибар или неће. Потоње васпитање има да упути свако ново биће,
1