Policija

ЊЕ

САВЕТИ ФРАНЦУСКЕ ОПШТЕ УПРАВЕ

У Француској осећа се све више и више једна очита тотреба корените реформе администргције. Особито питање «опште управе иде на прво место, Ми смо ту скоро говорили о опстанку среских начелника. Али изгледа да ће још пре њиховог укидања бити укинути т. вв. Окружни Савети (Цез "Сопзе! 5 дез Ргејесшге5).

То су одбори, састављени од државних чиновника, који се у исто време јављају и као административни судови | „степена ва предмете о којима централна власт не доноси одлуке већ сам префект, а нарочито за самоуправне изборе, као прави савети префгктша за правничка питања.

Створени још године УШ (1799) ови савети су у више махова преуређивани а по последњој реформи од 1889 с, они изгледају овако: |

Префект је у исто врење и председник. Поред њега у «савету има три члана — саветника. Они се сматрају као и остали чиновници у Француској — у опште, не уживају ни сталност ни кепокретност.

Њахове квалификације су неодређене. Поред општих чиновничких услова морају имати 24 године и или бити ди= пломирани правници или имати ма какве било јавне службе «довољно је бити и сеоска кчет) за време од 10 година.

Горе смо поменули да је овај Савет административни суд и да му је префект председник. С обзиром на то су сви административни спорова пред овим судом у ствари префектова решења; закон је искључио префекта из суђења. Декретом се сваке година овлашћвуја један од судије да као подоредседник заступа префекта у суђењима као председавајући,

Кворум чине три судије. Како је врло често случај да је један од њих спречен а префект изузет, то је потребно да «судије имају заменике, Њих увек префект одређује и то било једног од главних секретара префектуре, било једног окружног посланика (увек — то се зна — из владине партије).

Из свега овога излази да је притисак владе на особље овога савета могућ у толикој мери, да су све судије увек у зависности од владе при доношењу одлуке и да су врло често обвезне да траже од префекта инструкције за суђење,