Policija

Ори

— Десет долара. И ја сам добио толико. Да, у самој ствари он је добро платио. Али жена је — боље.

— Жена — Млада жена, да. Удесио сам ја с њоме мали посао, И њој је било свеједно. — Хиљаду или две, јер се хтела ре-

шити мужа. Ето с њеним новцем и могу сада почети лакши живот. Превео: В. Б-ћ.

“

ОВИДИЈЕВ ПРЕСТУП.

Марко Катуло, грађанин римски, пошто је с великим пес ником Овидијем провео шест дана у Томи, месту његова про гонства, излазећи с њим у шетњу и по обалама Црнога Мора и до утока дунавског — спремаше се за повратак.

Сређујући своје ствари за полазак, Катуло довођаше у поредак и мисли по којима ће пријатељима и многобројним поштоваоцима и знанцима Оводијевим приповедати о живљењу злосрећног песника. У разговорима на излетима у околину = при седељкама, на којима их је неколико пута и зора затицала, Катуло и Овидије многократно поменуше и све познанике своје у чаробном Риму. Помен је бивао и као заједничка успомена њихова на овај ил' онај доживљај, али је још чешће чињен по Овидијеву петању о милим и драгим,

Само једног имена не поменуше. .

То је било име царице, лепе жене Августове, Катуло је очекивао да Овидије за њу упита; Овидије је ћутао. Обојица су знала и осећала да је једна. само реч — име њено моћна да потпали нови пламен на чудном огњишту страсти, у срцу песникову. Нико поуздано не зна, али свако у Риму слути да је Август свога пријатеља, дворанина, песника, у прогонство послао само стога што му се у једној прилици учинило да Овидије царицу гледа не само погледом пештовања него, још више, и жудње...

Кутуло сад сређиваше своје мисли и утиске о најанатвијем становнику места Томи и целе далеке области римске.